Prosvetni glasnik

702

ПРЕГЛЕД ШКОДСКИХ ЛИСТОВА

димо, да методику наставо тако усавршимо, како би нам ученици у школи што више научили, те да не би морали по више часова у ноћи радити школске иослове. Па како се увиђа иогреба, да се ученици од рада чешће одмарају на чистом ваздуху, то је сасвим оправдано питање, да ли би се један део наставе могао пренети сасвим ван школске собе. Настава у нољу ступила би на место неких чаеова или у слободно време. У прнродним наукама и хемији то се већ и ради, али на овај начин могла би се учврсгити н настава у физпци, земљопису, историји и цртању. Овакве ексурсије имају мпоге добре стране; ученици ће упознати многе ствари, које у узаној школској соби не могу видети и прошириће круг очигледности. Сет тога, на свим екскурзпјама долази учитељ у интимнији контакт са ученицима; може да их поучава и да им објашњава и да у сваком правцу има осетног утицаја на Н.ПХОВО васпитање и образовање. Екск} г рсије иотпомажу јако концентричност наставе. Само на једном излету могу ученици випге научити него за неколико часова у школи. Због тога могао би се и број часова смањити, па да се опет ностигне исти успех. Наставници, који су чинили с ђацима екскурсије, знају, с каквом су љубави и весељем учесгвовали у том иослу. Добар улитељ, као прави пријатељ омладине неће занемарити ово помоћно научпо средство тим ире. што се њиме увећава љубав учеиика према иредмету н наставнику. После ових општих наномена прелази писац на разматрање, како се имају извршити ове студије у иојединим нредметима. I. Хсмија. Како у овом предмету настава мора битп што више очигледна и како су експерименти основа за сва посматрања хемиска, то би имало места, да се нретреса питање, да ученици раде 1—2 часа недељио у Лабораторији. Један важан део хемнје јесте технологија. У настави треба учитеља само оне сгвари, које пружају ученицима научне примене интересних и лако схватљивих хемиских процеса. Учитељ хемије моћи ће нпр. лако извршити експериментом добијање соде, фабрикацију сумпорне киселине и т. д. Али сем ових експеримената треба учитељ да посети са ученицима и фабрике ако их има у месту. У свакој вароши има по нека фабрика. Слике су врло добро научно средство, иа је згодно, да се њима украси школска соба; оне су онда ученицама увек лред очима. Многи илустровани листови доносе вештачки израђене слико разних етаблисмана, које наставнпк хемије може да прибере и у згодној нрилици да покаже учепицима. II. Физика. Већина физичких закона јесу последице тачних посматрања одређених природних иојава. На примењену физику наилазимо код разнпх индустриских предузећа. Према томе начин практичних студија састојао би се у излажењу у природу и у похођењу техничких предузећа. У екскурсије треба водити само ученике из виших разреда. Екскурсије у природу треба да имају више карактер научне шетње, где ће учитељ доћи у неносредни додир са ученицима и у разговору претресати разне природне појаве. Виде се водени точкови, турбине и ветрењаче; говори се о громобранима, телеграфским и телефонским жицама, разгледају се сигнални апарати на жељезничким стражарама и станицама; носматрају се водени таласи; чине се огледи о простирању звука н светлости и т. д. На оваквим екскурсијама може се говорити и о метеоролошким ства-

рима ; расправљати питање о стварању облака, о ветру, киши, олуји и т. д. Једне ведре, зимске вечери може наставиак извести ученике у иоље и уиознати их са појавама звездапог неба. Сем ових шетња треба наставник да одведе ученике у какву фабрику; ту ће се упознати са парном машином, видети практичну примену манолитра, вентила за сигурност и т. д. Ако има у вароши фабрике за електрично осветљење, треба је посетити, јер ће ученици тек онда добро упознатн дннамомашпну, кад је виде у раду. Ту се онда може говорити о електричним лампама и другим апаратима. И опсерваторију, ако је у близини, треба посетнти и унознати ученике са њеним уређењем. — Писац прелази носле на зоолошке, ботаничке и минералошке екскурсије, али, како су те добро познате ствари и наши нх наставници врше, то нема потребе о њима говорити. Још ћемо у кратко епоменути екскурсије из земљописа, историје и цртања. Једног лепог пролетн>ег или јесењег дана нека изведе професор земљописа ученике у поље. Ван вароши ученици ће по сунцу одреднти стране света, и онда ће им бити лако одговорити на питање на којој страни лежи варош, поједине куће и т. д. После се ове одредбе контролишу компасом. Идући даље доћиће се до какве реке, којој треба одредитн ток, обале и пад. Из ове одредбе моћпће ученици лако одредити нагиб земљишта. Ако има прилике, да се покажу и острва у реци или у каквом језеру, онда ће се ту утврдити изучени појмови. Добро ће бити ако се међу ученике подели неколико ђенералштабних карата, па да они на њима траже поједина места. За даље путовање треба онда употребити карту. Врло корисно а за ученике занимљиво биће, ако са, узвишенијег места цртају околину, јер ће се тиме упутити у тачно посматрање и одређавање растојања и површине. На овим излетима може се говорити и о метеоролошким односима, о врсгама ироизвода, о плодности зенљишта, о комуникационим средствина и т. д. Скоро све наше вароши имају своју богату исторнску прошлост. испричаће је ученицима, показаће им све, што у околини те вароши има. Ако има остатака још пз римског доба, он ће им објаснити, како су Римљани зидади. Галерије слика и мусеје треба чешће носећавати. — Цртање је оиште васпитно средство, зато треба њему обратити особигу пажњу. Није довољно, да ученици прецртавају и копирају са прегледа, већ је нотребно, да они цртају са природе. У природним наухама и у земљопису треба обратити нарочигу пажњу на цртање. Сваки ученик треба да уме нацртати онај објекат, о коме је реч. Вежбање у цртању по природи има великог значаја за доцнијег техничара, лекара и правнпва, јер сваки од њих имаће ирилике и потребе да на, брзу руку, скицира какво место, зграду или никроскопску слику, Овакав начин паставе је већ одавно заведен у Еиглеској, тамо се у опште поклања велика пажња цртању. У 1893 години положило је 18548 кандидата испит за учитеље цртања. Лицов каже : Сваки народ, који тежи за вишим образовањем, и чији су државници дошли до уверења, да у насгави вештина лежи најчистији и најиздашнији иавор морала и благостања, треба да се угледају на Енглезе. Учити цртање исто је тако важно, као и учити пиеатп." Чим у Енглоској ученик уме да рукује писаљком, одмах га унућују у ирироду да брзо скицира;