Prosvetni glasnik

ПРЕГЛ.ЕД ШКОЛСКИХ ДИСТОВА

703

тиме он задобије више самосталности у посматрању и изналажењу него код вечитог копирања. Школске вести. Први интернационални, конгрес математичара у Цириху од 9—11 августа 1897 г. од проф. Цубера. Године 1894. на скупу немачких природњака и лекара, поникла је мисао, да се у Цприху сазове интернадионални конгрес математичара. Професорн великих школа у Цириху учинили су потребне спреме и конгрес састао се 9. августа ове године. Скоро све државе евроиске и многе америчке послале су своје изасланике на овај скуп. По званичној листи било је на конгресу 203 члана. Велики број признатих математичара дошао је на скуп, да својпм присуством подстакне на рад млађи нараштај. Еонгрес је заседао трп дана. Први и трећн дан беху одређени за олште расправе а други за специјалне, научне радове. Према подели математике, конгрес се поделио на 5 секција: I секција за рачуницу и алгебру; II. за анализу и теорију функција ; Ш. за геометрију ; IV. за механику и математичку физику и У. за историју и библиографију. На главним скуповима расправљало се на немачком и француском језику, а науша предавања држана су на немачвом, француском, енглеском и талијанском језику. Конгрес је отворио циришки професор Гајнер, који је изабрат и за председника, После његовог поздрава прешло се одмах на рад, и професор Франел прочитао је расправу париског ирофесора Роткаге-а о „Односима анализе к математичкој физици." Затим је реферисао проф. Рудио о „задатку и организацији математичких конгреса". Између осталих тачака напомиње он у свом реферату све задатке конгреса: Лично упознавање, које ће утицати на унапређење науке; морална помоћ за издавање целокупних дела математичких класика; сређивање науке и њеног целокупног стања и расправљање поједиеих важнијих проблема, дискусије питања о терминологији и о избору математичких јединица. Једно од најважвшјих питања, за које је потребан међународни споразум. истакнуто је питање о саставу библиографије, којој би био задатак, да објављује све оно, што се јавља на целом свету у области математике. Први главни скуц завршио је нроф. Хурвиц својим предавањем о „развитку оиште теорије аналитичких функција у новије доба." На другом главном скупу држао је турински професор Пеано предавање о својој „математичкој логици." — Предавач објашњава своју нову симболику

за све закључке у математици. После овог предавања прешло се на саветовање о ресолуцији, која се односи на организацију и задатке конгреса. Закључено је, да се конгреси држе сваке треће или пете године ;и да идући буде у Паризу 1900 год. Трећи ће бити у Немачкој. Други главни скуп завршен је предавањем професора Клајна „о вишој математској настави." У предавању свом дотакао је Клајн само питање о спреми будућих научника, дакле цоглавито професора на университетима. Други дан био је одређен за радове по секцијама. Да би могли члановп конгреса присуствовати у више секција, то су за иоједина предавања одређени разни часови, али ипак се показало, да је одређено време било и сувише кратко, јер је било много пријављених тема. — Статистика средњцх школа у Виртембершкој у аочетку 1897 год, По овој статистици има у Виртембершкој 92 гимназије са 8386 ученика и 83 реалке са 9307 ученика. Преглед шига, листова и арограма. а) Рецензије. Референт препоручује, Фрајтагова школска издања и помоћне књиге за насгаву из немачког језика. Проф. Сгог§е реферује о коценовом географском атласу у 37 издању и ирепоручује га. Сем ових препоручена су још и ова дела: Кгаиз К. „ОтншГпзз <1ег КаЂигЈећге" I. део. Делова.ње молекуларних сила. — Цена 90 нов.; Јапизсћке Н. „Вав Ргтшр «1ег Егћаииш? с1ег Епег§1е" и његова примена у природним наукама. (455 страна) Цена 12 марака; Сгапг К. „СотрепсЦит <1ег ЉеогеИзсћен аивзегеп ВаШзМк" (стр. 511) Цена 20 мар.; УПНез Е, Бхе СезсМсМе Дег Кесћепкипз(; уош АКег1ћите Мз гит XVIII. Јаћгћиш!ег1;. Цена 1,60 фор.; Оћепгаиећ Еегс!. СгезсћЈсћ1е <1ег <1агв(;е11еп(1еп ип(1 ргојесМуеп (Зеотекпе" цена 5 фор.—. — б) Припослане књиге и листови. Нарочито се препоручују: Воећт 0. Беи1зсће АијМ^ге 2ит ХасћеггаШеп, цена 3 мар ; „1)ег 8(еЈп 4ег ЛУе1беп". 0 овом делу износи се врло повољан суд, јер има у разним свескама лепих, научних и иоучних чланака из природних наука. Преглед ирограма. Има их седам. У сваком има по један уводни чланак. У програму из чешке гимназије у Пилсену има врло леп чланак о „волтаметарском мерењу јачине галванске струје", а у програму ниже гимназије у Цилију има студија о „Рибама у реци Сави и Изонцу." Писац је својим исиитивањем створио сигуран темељ за даља истраживања. В.