Prosvetni glasnik

6

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

за Пожаревачки: „Овај се округ налази у иеточном крају Србије" нтд. Као што се зна, ни један од овнх округа нису на крајевима Србије. По овоме судећи по иисду иочиње источни и западни крај одмах од Вел. Мораво, н ово би било доиста иравплно, само је требао, да је нанред, у нриступу, ову ноделу и истакао ; место тога, он је употребио врло незгодан за деду пзраз: „крај". Граниде округа изведене су врло монотоно, јер се само набрајају окрузи којима се један округ граничи, а не обраћа се нн мало пажња на природу саме границе. Основно је правило у изучавању геограФије, да се између нојединих геогра®ских елемената проводе што је могућо јача веза, која се ннгде несме напуштатн. Границу треба доводнтн у везу са ириродним објектима, рекама и планинским венцима, јер је тако у ствари и цроведена. Тиме се одређеннје сазнаје и гранида и ноложај река и нланина. Нарочито је ово важно тамо где су границе нланинскн венди, а ови у једно и развођа за реке једног и другог округа. Такав је случај за граниду Ужичког н Ваљевског ; Моравског и Црноречког ; Крушевачког п Тпмочког округа. Овде бн згодно дошао значајнп изузетак за реку Блаташницу која се лробија кроз Јанкову Клисуру. Појединачно поређење величиие округа без реда нема никаквог успеха, јер се не може занамтити. И ово би требало да је учпњено уопштем нрегледу, кад се окрузи иоређају или од најмањег\до највећег или обратно. V. При оиисивању иланина и равница нешде се ннкаквнм природнпм редом, него се просто набрајају иланпне без икакве њнхове ириродне и узајамне везе. Тако нпр. у Врањском округу номнњу се планине овим редом: „Варденик, Плачкавица, Крстиловица, Голак, Петрова Гора, Масурица, Власина н Св. И.шја". На овом је месту иисац учинио и једну замашну погрешку узевпш и Масурицу у нланине, кад се зна да је Масурица поље. Овако набрајање нланина, не само да нема никаква смнсла, већ је са педагошке стране и неоцравдано. Задатак је земљописа да орографскк облик једне земље изложи природно и појмљиво, а не да се само сведе на један речник имена. ГЈ*. пеким пак местима писац је покушао, да снстематизира неке планине, али му је то испало погрешно усљед неразумевања орографских термина, као што су „повијарац" и „огранак". Тако за Крајинскн округ каже: „Од планина Ртња и Стола пружају се повејарци преко целог овог округа на север до самог Дунава. На тим повејарцима највећи су висови: Дели-Јован, Црнн Врх, Мнроч и Штрбац; за тим Лпшковац, Главица, Бабино Машило итд." Међу тим зна се, да је у овоме округу само Сто планински чвор, и да се од њега пружа једна планинска верига, ка Ртњу, а остале иду од Стола у суседне округе Крајински и Пожаревачки. Мироч, Дели-Јован и Црни Врх нису „впсови на повејарцу" већ су планинске масе у једној планинској веризи. Описивање Копаоника на стр. 34. скроз је погрешно, јер каже: „На њему има безброј висова, мањих'и већих повејараца, лецих висоравана, коса, долина итд." За планине Тимочког округа овако говори: ..Једиг су нланине огранци од Ртња, а друге од Старе Планине (од Балкана)." 0 Ртњу, дакле, говори као

самосталној планини, наводећи како се од њега одваја и Озрен; међу тим зна се, да су и Ртањ и Озрен делови Старе Планине. Планине Рудничког округа: Столове, Троглав, Ђаково, Јелицу н Овчар узима као огранке Копаоника. Оваквих примера има доста. Сем тога, писац је у овој партијн и недоследан, јер неке планине, као што је Вујан помиње у оиштем ирегледу, а у посебном нигде је нема. У општем делу каже да је Каблар од Црногорске висије, а у засебном да је огранак од Рудника. Као огранке од Рудника помиње и Гледићке Планине у општем прегледу, а у посебном је нема. Сем тога, писад погрешно убраја неке планинске висоравни и корутине у праве нланине, међу тим то је погрешно, јер се зна, да су то у Србијн тнпски преставнидн висоравни. У Црноречком округу помиње Вршку Чуку као планину, а у Ваљевском округу изоставља Подгорину, која се у географији Црбије узима као типскн преставник онога орогра®!рког облика, који нам врло лепо ноказује како прелаз од висије у равницу није нагао већ постуиан. Тако исто у Подринском округу није номенуо дивну Џоцерину, услед чега се и испољила она јака погрешка, да се Мачва пружа од Цера до Саве и Дрине. У општем прегледу пнсац каже да је Коиаоник једн?, грана од Шарнланпне, а Св. Илија, Власина и Масурица друга грана. Ово тврђење пишчево скроз је погрешно, јер се зна, да су ове иланине огранци Рилске громаде. И о равницада писац говори са свим неодређено и погрешно. За њих обично каже: НахоДе се поред те и те реке, а не одређује докле се поједине равнице протежу око река, нити у речним долинама помиње интересантне клисуре, као што су : Сићевачка и Горњачко Ждрело. У Врањском округу каже: „Највеће су равнице: Лесковачко и Врањско поље, и равнице око Јужне Мораве". По овоме изгледа да номенута два поља нису око Јужне Мораве. Врло чудно изгледа што писац помиње и некакву Ибарску равницу у Рудничком округу, међу тнм зна се, да Ибар целим својим током кроз Србију, до изнад манастира Жиче, тече узаном клисуром. VI. ХидрограФски део ппсац је израдио без икакве системе и везе са орограФијом земљишта. Тако нигде не спомиње речне сливове и водомеђе, што је веома важно за почетнике у геограФији. Писац се и овде огрешио о методику земљописа, која тражи, да се избегава сувопарно набрајање без икаквог реда. За реке обично помиње извор, за тим : „тече на запад, окреће на север за тим на исток" итд. Помиње често оно, што се најбоље на карти може видети. За Ветерницу каже да извире на Пољаниди, а нигде није казао шта је Пољаница. За Власинско језеро вели да се находи под планином Власином ; за Нишаву да је бујна али није пловна. У Нодринском округу помиње Засавиду и Битву као реке; међу тим то су више баруштине, а прва је и отока Савина. Много би боље писац учинио, да је поменуо Добраву и Вукодражу. За Млаву каже да је трећа река у Србији. УП. На реду је економски и политички део ; али пре него што би о томе почео говорити морам напоменутп,