Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

да писац нигде није обратио пажњу на ноједине областн, које су својом индивидуалношћу стевле великог значаја још у старија времена. Тако нигде не помиње, Драгачево, Жупу, Топлицу, Заплање, Нореч, Пољаницу, Сврљиг, Левач и др. Еад говори о нлодности нојединих округа свуда се нонавља монотона роченпца: Овај ј е округ внше бреговит него раван, али је врло плодан. За већину округа каже да у њима роди: кукуруз, пшеница, јечам ; да има доста воћа : крушака, јабука, трешања, вшпања, ораха итд. Овако излагање у школском уџбенику нп мало не привлачи нажњу дечпју. По моме мнењу писац би много боље учинио, да је место тога изнео само најзнатније нроизводе појединих окрута тј. да је нпр. код Подринског округа навео да роди обилно шљивама и да је необично житородан ; код Крајинског да је богат у стоци и вину итд. УШ Говорећи о становништву писац на петнаест места у петнаест округа каже: „Становници су Срби", а у Ваљевском и Подунавском уз ту реченицу стоји и ово: „Вере су нравославне". За тим свуда долази ова реченица: „Они у селима раде земљу и држе стоку; а по варошима су занатли.је и трговци". Тако се цео говор о становништву своди на ове две реченице. IX Оно исто доса.дно понављање које номенух код производа и становништва, провлачн се и кроз готово све вароши и варошице, за које каже да имају мушку и женску основну школу, гимназију, штедионицу, ирвостепени суд, начелство, окружнога проту, ношту и телеграф, а поред тога, иисац је код готово свих историјских места уплео и историјске догађаје из нрвог и другог устанка, што није требао да чини, јер се то но тражи но програму у овакој опширности. X У свакој земљи путови су веома важни за саобраћај између иојединих предела, то је у ннтимној вези са пластиком земљишта, за то је и нужно обратити на њнх много већу пажњу. Али у овом уџбенику ми то нигде не видимо, јер се само просто набрајају, и то овако : „У овом округу нису баш најбољи или доста су добри" итд. Овпм сам исцрпао нреглед геограФског материјала ове књиге, остаје ми да још кажем и о историјском делу његовом, али на жалост ни о њему се не могу повољно изразити, и то из ових разлога: 1. Што је писац и сувише опширан, и 2. Што је писац унео и таке ствари које се не траже но програму. Тако нпр. унео је биогра®ије Алексе Ненадовића, Васе и Марка Чарапића и Вука Караџића, Јанка Катића, Илије Марковића, Ђуше и Вујице Вулићевића, Милана Обреновића. Сад је на реду да кажем своје мишљење о земљопису г. П. С. Шарчевића. Овај земљопис има 86 страна, од којнх је већи део заузео историјски материјал готово као и код г. Убавкића. Према томе изгледа да оба писца сматрају земљопис као предмет који само служи на то, да се историјска прошлост боље запамти, ал' не као предмет који је врло важан за садашњи и будући живот нашега народа. Како је пак писац овога земљоииса схватио предмет о коме

пише, најбоље ће нам показати увод ове књиге у коме је изложена прошлост нашега народа од досељења у ове земље до најновијих дана. Па да је бар овај историјски увод колико толико скопчан са географијом Србије, онда би се бар у неколико могло и нравдати, али од тог нема ни помеиа. У осталом, у овоме нсторијском уводу нма и неких нетачности и ногрешака, као што је она на страни 4. где се говори о повратку аустријске војске из Србије за време Кочине Крајине, где вели : „У то време ратовања умре тадањи аустријскн цар, па се и њихова војска врати, позивајући да пођу с њима и ови наши јунаци"... „Како Се уклонише Аустријанци, Турци навалише с великом војском и иокорише онет сву Србију" или ово : „Бећир паша кога је био иослао сам турски цар да види шта и како раде дахије по Србији". И овај је уџбеник без икаквог геограФског увода, а почиње описивањем Подунавског округа, а завршује Моравским округом. И за овај уџбеник вреди оно исто што сам казао н за земљонис г. Убавкића у одељку I, II Ш. Упоређујући округе ио величинп, иисац каже за Подунавски округ да долази но величини у прве округе, Крагујевачки и Ваљевски у средње, Подрински у велике, Ужички, Тоилички. Пиротски међу највеће, а за Ножарсвачки каже да је на трећем месту итд. Да ли је ово овако излагање схватљивовза децу као и да ли је баш истинито, није потребно никакве доказе наводити. Код описивања границе и иланина влада она /* иста монотоност н непријатност као и у иредходном/ уџбенику. Ну писац се у нечему и разликује с тог/ што није никако ни покушавао да групигае нланинл За Копаоник каже да се пружа но Тоиличком, Кру( шевачком и Врањском округу; за Ртањ по Крушева-] чком, Црноречком и Топличком; Стара , Цланина пој целом Ииротском, Врањском, Топличком, Крушевачкоа и Тимочком округу. Писац поред овога спомиње Гг неке Старо-Србијанске планине које залазе у Србију и Ужички округ заједно с Црногорским нланинама Ако је нисац иод Старо-Србијанским иланинама разумевао Маћедонске нланнне, то оне не могу доћи са Црногорским нланинама у везу, кад се зна, да су оне наставцп Рилске громаде, као и то да су оне највише распрострте но Врањском н Тонличком округу. И у овом уџбенику погрешно се рачунају висоравни Златибор, Масурица и Голубинске у нланине, а Ваљевска Нодгорина и Подринска Поцерина и овде нису иоменуте, док међу тим помиње се планина Кошута, којл' се виси изнад Ужица, која' у ствари и не постоји. 0 рекама у овоме земљопису могу *рећи оно исто што сам казао н у прошлом земЛ )Опису. Главније су погрешке у овоме : ПГто Засавицу, Битву, Јерез и Камичак, иоред важнијих рачуна у некакве реке. Оне истина чине хидрограФију Мачве, $ли ова има овде и засебан карактер којн је требало истаћи. Детиња не извире испод Звијезде као што писац уџбеника вели; а она река Врањског округа што се улива у Јужну Мораву код Владичиног Хана не зове се Масурнца већ Врла река. И овде се за Власпнско језеро каже да се находп иод иланином Власином. Говорећи 'о равнпцама и родности округа,^*вдац>-^ је исто тако нетачаи у овом погледу као Убавкић; а родност њихову сводн само равнпце, не помињући нигде оне планинске преде/вд, Н<;јн се