Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 23

а) недовољне годишње и испитне оцене из немачкога и оба стара језика не дају право нг! сведочанство о зрелости; б) недовољна годишња и исиитна одена из једнога старог језика може се сматрати као исправљена бар добром годишњом и испитном оценом из немачкога или другога старога језика илл из математике; исто тако обратно недовољна годишња и испитна оцена нз математике може се сматрати као исправљена бар добром оценом из једнога старог језика или из немачкога. За реалне гимназије вреди ово ограничење : а) недовољне годишње и испитне оцепе из немачкога језика или из два од осталих главних предмета (латински, чфанцуеки, енглески језик, математика) не дају право на сведочанство о зрелости; б) недовољна оцена, годишња и испитна, из латинскога или Францускога или енглескога језика или из математике, може се сматрати као исправљена бар добром годигањом и испитном оценом из једнога од остала три нредмета. Ако владин комесар, који и сам гласа, и својим гласом одлучује при једнакој подели гласова, није којом одлуком задовољан, то има право обратити се по тој ствари ради коначне одлуке на министарство. У сведочанству се о зрелости дају исте оцене као и на писменим задацима, отпада, дакле, оцена: не сасвим довољно, која се иначе даје при оцењивању. Ну често се поред иредмета не бележи само оцена, но јој се додаје и исказ о ученикову раду ц напредовању. Оцене из владања су сасвим исте и за сведочанство о зрелости. Ако су дате оцене В, 4 или 5 мора се навести, зашто су те оцене дате. Ко не положи иснпт зрелости може га поновити још два пута. Остале одредбе наређења о нспиту зрелости говоре о оним ученицима, који се јаве за тај испит без похођења школе, што у Немачко.ј у опште није редак случај. Који су положили испит зрелости на реалној гимназији (т. ј. који имају из немачкога, Францускога језика и из математике бар довољну оцену без икаквога ограничења) могу задобити сведочанство о зрелости са гимназије, ако положе иснит још из латинскога и грчкога језика на којој гимназији. Испит зрелести у Хесенској разликује се од испита зрелости у Пруској у главном у том, што се онде тражи писмен превод с немачкога на Француски (ц у гимназији), а не тражи псппт пз ре-

лигнје и геограФије, и што ученик не мора бити ослобођен од усменога испита. х ) Веома је заплетена ствар у Немачкој у опште. каква права дају завршни испити са појединих средњих школа за слушање даљих наука. Хуманистична гимназија пма у том погледу највише права пошто су ученицима са сведочанством о зрелости са те гимназије готово сва врата отворепа. Ово даје повода за жестоку борбу између представника појединих завода. Каква су сведочанства за поједине струке за сада потребна в. о том из Вашптеј81ег-ова дела већ више пута поменуту свеску стр. 64. и даље. Да се све то овде наводн, не би било од интереса, пошто у нас поједине струке још нису толико диФеренцоване, те се према томе не бп дало с нашим приликама ни иоредити, а камо ли применити. Тако зв. А1з8сћ1и88ргМип§ по свршеној ТЈ П за прелазак у 0 II, као тнто је у Пруској од 1892. год. уведен, н за који се испнт везује право на једногодншњу војну службу, у Хесенској не постојн. У Пруској се овај нспит држи на сличан начин као и испит зрелости. М. Шеви}.. (Наставиће сеј УЧИТЕЉ ВАН ШКОЛЕ У досадањим посматрањима учитељ је узиман као прост радннк школскп, као чиновник одређен да учи децу, као чинилац иосвећен просвећивању народноме само преко подмлатка његова, преко садање деце а будућих грађана. Али то ннје доста. Веома би уско схватао својо дужности онај учитељ, којп би се огранично само на ово. Учитељ је у исто време и грађанин и човек. По томе он има и своја грађаиска и човечанска права и дужности, о којима много мање зна и учи, но о онима у школи, а које су често претежније и за његову личну и општу народну срећу од оннх школских. Зато је одвише потребно, да се, колико толпко, упозна и е њима, пре но што их ночне вршити. Слободно смемо тврдити, да је ово она „тринаеста школа," којом народ наш нрсти сваком школованом човеку, који још пе познаје жпвот друштвени н одношаје у њему. Мп не смемо тврднти, да се он и може познати овако унапред, теориски, па да се уђе готов у њега, јер се он потпуно може познатп тек онда, кад млад чевек ступи у њега. Али ') В. А. ВаиттеШет, НапсЊисћ 1.2. Стр. 59. идаље, н стр. 196.