Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

тужбама, да данашње гимназије не одговарају садањим потребама, и наводи за то доказе као: говор универзитетског цроФесора Виндерсхајма у Фрајбургу, затим решења инжењера, по коме гимназијалди треба да уче дуже техничке студије него реалци. Лекарп су се више пута изјаснили против ре®орме, али то они чине из бојазни због конкуренције. Наиослетку опомиње вароши, да не претварају своје реалне гимназије у нрогимназије, јер у развићу њихном долази се до хуманистичних гимназија. Другог дана изнето је нред скуиштину пет тачака. Најважвија тачка, о којој се и највише дебатовало, био је предлог ФранкФурског удружења за измену статута. Било је говора о реалној гимназији и, после живље дебате, донет је за.кључак, да су реалне гимназије са оним типом, какав им је дат 1859. године, неопходно потребне у развићу впше школске наставе, да се не може ни један предмет изоставити, који се данас учи у тим школама; због тога се задржава и даље учење три страна језика; реалне гимназије дају исто оио научно и етично образовање као и гимназије, према томе н њени абитуријенти треба да имају иста права као и они из гимназија. 0 другим тачкама није се већало, већ извршење њпхно остављено је председнику удружења. Преглед кпига, листова и ирограма. I. Рецензије.' Збирка Гешен. Приказују се три свсске ове збирке и то број 32. Немачка јуначка прича. Бр. 59. Индогермански језнк. Бр. 61. Немачка наука о говору од ГЈробста. Писац је тему поделио на три дела: 1, Наука о изразу, 2. Наука о садржини и 3. Примери из немачке ирозе. — Препоручују се и ове књнге: Сћо1еушз ТЈг. I,., Естетични н историски увод са објашњењима за Гетеовог Хермана и Доротеју; Клу Укк>г, Темата п дисиозиција за немачке задатке (202 стр.) Цена 3 марке; 1лпг Гпе<Мсћ, карактерне слике из историје Француске литературе (140 стр. цена 1,50 м.). Кгоп I) и К., Бе реШ Рапз^еп; (176 стр. 2,40 мар.); Еозбшапп 1)1'. Рћ., Ет бћкПепаиЈелћаИ т Раг1б (39. стр., 60 Фен.). У свакој књизи, која треба да послужн за оне, који путују по страним земљама ради проучавања разних установа, мора да буду испуњена два задатка. У црвом реду, мора у њој бити изложено, где, када и како се може борављење у иностранству најкорисније употребити за студије, а не сме изгубити из вида и практичну страну тј. она мора бити поуздан саветник а нарочито у стварима, које су скоичане са средствима, која дотичном стоје на расноложењу. Писац горње књижице решио је оба задатка одлично. Из оних осам одељака, који се налазе у књижици, увидеће чпталац, да је писац врло добар иознавалац Француске метроноле и уређења француске наставе и да је оно што пише већим делом сам доживео или видео. РеФерент препоручује ову књижицу свима, који желе да посете Париз и да се зтгознаду са уређењем школа. — 2есће АпЉеаз, Историја старог века; Ко1ћег1 1)г. Ес1. Мапе, и скице из Историје старог века; ЛУасМег Бг. Утсепг, Анорганска Хемија (164. стр. 2 марке), нарочито препоручена; Кбгпег Гг. Физика за више обртне школе и за самоуке (432 стр. 3 Форинте); ОајДесгка ЈозеФ, Питања из физике за матуру (стр, 194. 1,20 Фор.); КгеЉ% 1)г. Ј., Трговачка рачуница (287 стр. 2,64 круне). Ово је извод из пишчевог великог дела, које је намењено випшм трговачким школама; бан^ег Б. Н. и ЕисИо Бг. Г., Основи Аналитичке Геометрије, треће издање је веће лросветни гдасник 1898 год.

од другог за 8 страна и 30 задатака. Текст је ирецизнији и преглед још јаснији. Од послатих књига заслужује нарочиту нажњу нзвештај општег немачког удружења за језике. По том извештају има то удружење 171 пододбор са 12260 чланова. Ово удружење ставило им је задатак, да, колико је могућно, стране изразе замене са немачким. Нарочито су обратили пажњу на понемчавање страних израза у нриродннм наукама, који задају много труда ђацима у реалкама, где се не учи латински језик. У школском издању немачких класика изашла је Гетеова проза са напоменама, израдио проФ. ПГтрауб (243. стр, 80 Фенига). Од листова се приказује XXX година часописа за гимназије и то 12 свезака и 4 свеске од XXXI године. Преглед ирограма. Има их 14. У свима има по један уводни чланак разне садржине. Нарочито се хвади чланак проФ. Берзе: „Бе Иее тогаН сИ РПшо Ј1 §шуте" у програму задарске гпмназнје. Заслужује помена и чланак проФесора Зауера : „ Лирика у Шпарти и њени главни поборници у ирограму бечке гимназије I. бецирка. Напослетку износи се програм за скуи немачких филолога, који ће бити о Тројицама у Бечу 1898. године. Из овог претходног програма вадимо ове тачке : 30. маја у вече пријатељски састанак и утврђивање дневног реда за расираве ; 31. Маја и 1. Јуна оиште седнице; 2. Јуна Излет на Шнеберг новом железницом. Опширан ирограм објавиће се о Ускрсу. Пријаве за иредавања треба слати проФ. Шиперу у Беч.

Веи18сће ХеИвсћгШ Гиг аи81ап(118сће8 1Јп1егг1Сћ18тге8еп. Негаи8§е§е1»еп топ Ђг. Ј. ЈУусћдгат. Егз1ег Јаћг^апд. ЕеЈрг^. К. Уо1§11аш1ег8 Уег1а§ 1895—1896. ЈаћгИсћ 4 НеНе. РгеЈк 19 Магк. 1 Ш. свеска. У одељку Расправе прво је чланак: „Заводи за сирему семинарских наставника и наставница у Француској и од Л. Ц. Бона. Од свих реФорама, које Француска има од треће републике, најопсежнија је и најкориснија реФорма основне наставе. За кратко време распростреше се основне школе у најудаљенија села, а учитељство, многобројно и готово на сваку жртву, трудило се да да живота иовим наставШ1м плановима. Најмоћније средство за ностизање ових успехајесу школе за спрему наставника учитељима основних школа (Есо1еб нопна1еб биренеигб <!' еп8е18пете1П рг1пииге), јер учптељи и учитељице из других ранијих школа нису имали нотребне спреме, пошто су њи!овн наставници на семинарима били махом људи, који су сами узимани из учитеља, без нотребнпх теорпских и практично - педагошких знања. Зато су основане две школе, есо1еб поппа1е зиреиеигз: једна за женске у Еоп1епау - аих - Козеб (24. декембра 1880.) и једна за мушке у 81. С1ош1 (22. декембра 1882). Уређење ових школа прописано је 18. јануара 1887. Учење траје за сада две године, а предвнђена је уредбом и трећа, готово искључиво за практично стручно усавршавање ученика. Исто је тако нредвиђена и нарочита вежбаоница, која такође још није отворена с новчаних тешкоћа. За сада се она надокнађује нарочитим системом | вежбања. Заводи су интернати, као штоје то у опште обичај у Француској. Број приправнпка је ограничен, ' 1 Види »Нросветни' Гласник* за новембар пр. год.