Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЈ

лских листова

те примање бива утакмицом, пријамним испитом. Погодбе за пуштање на пријамни испит ово су : а) приправник на дан 1. октобра дотичне године не сме бити млађи од 19 ни старији од 25 година (изузетке одобрава миниетар), б) мушки приправници морају да имају сведопанство вишег учитеља основне школе (ћгеуе(; зирепеиг) или о испиту зрелости ; женски приправници сведочанство о свршеној јавној вишој девојачкој школи; в) ириправници се морају писмено обвезати, да ће служити државу десет година као наставници. Лријамни испит је писмен и усмен; писмени може се полагати у свакој окружној вароши под надзором државнога школскога саветника (шврес1;виг <!' асаЛенпе) и он обухвата: I за приправнике математско-природњачкога одељка: а) састав о математској теми, б) састав из Физике и.хемије или описне јестаственице, в) оглед геометрискога или орнаметскога цртежа, г) састав на коме страноме језику, и д) састав из педагогије или моралне науке ; II за приправнике литерарнога одељка: а) састав из литературе или граматике, б) састав из педагогије или моралне науке, в) састав из историје и геограФије , г) по избору рад из области страних језикаито: тему тј. преводс матерњегана немачки, енглески, италијански или шпански језик и версију тј. превод са тога језика. По исходу писменог испита одлучује се о пуштању на усмени испит. Овај се држи у Паризу и обухвата: I за нрииравнике математскоприродњачкога одељка: а) исцрпан одговор наједно питање из математике, б) исцрпан одговор на једно питање из Фисике или хемије или јестаственице, ђ) објашњење текста на страноме језику, г) за мушке приправнике извођење рада из моделирања или рада у гвожђу или дрвету, за женске приправнике израду једнога ручнога рада; П за приправнике литерарнога одељка.: а) исцрпан одговор на једно питање из граматике или литературе, историје или геогра .Фије, б) објашњење једнога Францускога текста из писаца, пронисаних за ђгеуе! вирепеиг, в) објашњење једнога, по избору, енглескога, немачкога, италијанскога или шпанскога текста. На овом испиту не иснитује одбор само позитивно знање, већ међу приправницима тражи оне, који по духовном и спољашњем утиску изгледају најзгоднији за наставнички позив. Јер код учитеља мора знање да је здружено са крепким судом, брзом схватљивошћу, педагошким смислом и јасним изразом. Број ириправника за 81;. С1оиг1 одређује се сваке годин нрема потреби јавне службе и броју места. Број је ретко већи од 10 у сваком одсеку, према чему број једнога завода износи дакле око 40. Број конкурената расте из године у годину, тако да у последње време износи 200. Јављају се махом свршени ђаци учитељске школе с учитељским испитом и ђаци гимнасије по свршеном испиту зрелости, а и много учитеља или учитељских помоћника на семинаријама или вишим грађанским школама. У Гоп(;епау-аих-Козез може се поред овога створити још и засебно одељење за спремање за надзорнице над основном наставом или за. управитељице семинара. У ово се одељење примају оне учитељице, које су стекле сведочанство учитељица семинарских. — Живљење у интернату је бесплатно,; питомци добијају такгодишњи џепарац 250 динара. Наставници на овим заводима махом су проФесори великих лицеја у Паризу и Версају или других школА престонице, а има чак и неколико академских испектора, проФесора Сорбоне и чла-

нова 111811(111; с1е Ггапсе. Уз то иреко године држе ту по ноколико предавања о предметима општега интереса п неке литерарне или природњачке величине. Чак се допушта слушаоцпма и посећивање предавања на Сорбони или Со11е§е с1е Ггапсе. — Ни у једном од та два завода нема нарочито израђених програма. За основу у главном служе програмп обичних семинара за учитеље и учитељице, иошто ће слушаоци после да раде ио истима, али су студије дубље и тгространије. Начело је да наставник треба да зна темељно предмет, који ће некада нредавати, н у већем обиму. Нарочито се тежи да питомци добију што свестраније образовање, те се у природњачком одељку читају н литерарне језичко лекције, наравно према спреми питомаца тог одсека. Највише с.е захтева од слушалаца самостални рад и удубљавање у изворе оних наука, које слушају. Зато заводи ииају великпх библиотека, и тешко оном питомцу, који се њоме не користи. Ово упознавање с изворима у толико је потребније, што наставници у нредавањима претпостављају знање нотребних позитивних Факата. Главна им је тежња да створе методски јасну и тиме угледну наставу. т 1асови наставнички нрема томе су по садржини и облику увек угледне лекције. Избор наставника је навлаш но најразличитијим гледиштима на наставно методе, да би слушаоци имали прилике сами ценити и приволети се овој или оној методи. Велика се важност полаже у практична вежбања слушалаца, која се састоје у томе, што морају усмоно или писмено једно или више нредавање наставниково укратко у главним тачкама изложити и унростити садржину онако, како би то захтевале потребе обичнога семинара. Често се ове угледне лекције спреме из одељака, које насгавник још није прешао. У 81. С1ои(1-у састају се слушаоци друге године 4—5 пута недељно, и ту сваки слушалац мора да држи предавање од пола сахата о предмету, који је сам изабрао. После тога држи критику на то предавањб ио мислима, облику и педагошкој вредности један нарочито одређени слушалац, после могу и остали слушаоци допунити напомене овога. и наиослетку иредседник (наставник) укратко своди све чињене наномене и завршује својом критиком. Ове вечерње лекције, којих се много боје слушаоци, имају ведики значај, јерсемлади људи навикну, да мере мисли и речи и да предмет предавања темељно познају. Друго вежбање састоји се у ноправљању писменога рада кога од питомаца. На иослетку долазе још и тумачење писаца, да би се слушаоци научили боље се удубити у дух дела. — И само васпитање слично је учењу: допуштене су све слободе, које се дају сложити с духом интерната, а које омиљавају слушаоцима озбиљан рад. — По истеку двогодишњега учења држи се испит спремности за наставнике учитељских семинара и виших грађанских школа. На овај се испит примају и кандидати, који нису слушаоци ових школа, ако по годинама, подобностима. и броју година службе задовољавају погодбе. Испитне комисије за сваки завод одређује сваке године поново министар; број кандидата је увек врло велики и прелази где-што 150, а министар, према потреби, одређује број оних, који ће се пустити на испит. Као основа за овај испит служи наставни план и начин ових школа. Не траже се само научна знања, већ особито педагошке подобности: тражи се пре свега дух реда, ноузданост у С УДУ> јасноћа у изразу. Предмети овог испита су го-