Prosvetni glasnik

6*

пМглвд шаоДских ластовА . 43

това исти с оиима иријамнога испита, само се тражи већа удубљеност и дидактичка обрада. Кандидати природњачког одсека имају још да докажу спрему у физичком и хемиском експериментисању, а кандидати литерарног одсека да поправе један ученички гшсмени рад. За драктично предавање, које се одређује коцком, има нриправник 3 сахата, за тумачење текста 1 сахат за припрему, и за то време више се старају да прегледају и одмере грађу, него ли да је нађу. По томе се цени аихова педагошка подобност. — Иоред ових испита могу се слушаоци ова два завода јавити и за друге испите : нир. за ручни рад, музику итд. Један део ових слушалаца јавља се и на стечај за стииендију за иностранство, који се редовно раснисује за средњошколске наставнике. То су они, који су ради да после предају језике у семинарима. Тад полажу писмен испит : једиа тема, један превод и један састав без речника, и усмени испит (у Паризу): читање и превод једне стране из кога лакшета странога писца, разговор на сграноме језику о тој прочитаној страни и питања из граматике. После се баве још две године у оној земљи, чији језик хоће да изучавају. Други онет иолажу одмах или после испит за надзорнике основне наставе, или лисанс, па пређу у наставнике гимнасије, а неки чак и агрегацију (за наставнике више гимнасије). Али је редак случај да оставе основну наставу, којој захваљују оно што су. На послетку наводи писац неколико задатака, који еу давати у тим школама на испиту пријамном и испиту спремности. „Ђастштање девојака у Савезним Државама" од Саре А. Бурстал наглашује прво да се овде девојке махом боље васпитају него дечаци и да је више дужност жени него мужу да се стара о одржавању духовних интереса породичних. Практички живот сувише рано обузима младића, те већ са 14. годином младић оставља школу, па чак и синови богатијих родитеља сматрају за дангубицу учење на вишим школама. Девојке пак уче махом до 18. годпне, а многе баве се још 4 године на вишим школама. Тај Факат доказује очигледно статистика, по којој се године 1890. учило у средњим школама 14190 девојака, а само 7692 дечка. Основна настава је готово без изузетка заједничка, а у средњим школама претежна; па и на уннверситетима је жескиње равноправно. Настава је бесплатна, прилагОђава се месним потребама и нема никакве везе са црквом (у јавним се школама не зна за наставу из вере). Савезна влада нема никаква, иосла са наставом : њу свака-држава за се уређује, а сваки оКруг има своје посебне школске одборе. За спрему наставничку нема општега прописа, већ свака држава за се прописује квалиФикације. Школа у опште има тројаких: основне за децу од 6.—9. године, граматичке за децу до 14. или 15. године (ма да нека и пре оставе школе и пређу у практични живот) и више (наше средње школе), у које се примају деца од 14 или 15 година, која су свршила граматичку школу, па се ту спремају за университетске студије или завршују своје васпитање. У неким градовима има и дечјих ■ забавишта, као саставни део јавне наставе. У основним школама уче се : основи матерњега језика, рачунања и писања; у граматичким: граматика, аритметика, земљонис, књижевност и повесница америчких држава, ау новије време продире у напреднијим градовима и окрузима у њих и: ручни рад, основи јестаственице, математика и један страни језик; у вишим

школама: класични језици, модерни страни језици, математика и сређен курс јестаственице, нарочита пак пажња обраћа се енглеској књижевности и општој повесници. Али само незнатан број становништва посећује ове више школе : основне посећује 96"54°/ 0 , више 2-53°/ 0 а университете само 0 - 9з% тј. од 40 ученика посећује вишу 1 (нашу средњу) само, а од 107 само 1 университет. Ученице стоје мноГо боље у ироценту нохађања, као што смо горе већ назначили. Већина виших (средњих) школа има више одељака: један за трговачку струку; други (двогодишњи) за природне науке; трећи (четворогодишњи) спрема за колеж (университет) и у њему се учи грчки, латински и математика; четврти, „енглески курс", који највише носећују девојке, учи књижевности, модерним језицима, историји, јестаственици и математици. Многи колежи примају ученике без пријамног испита, једино на основу свршенога потпуиога курса које више школе и изјаве наставника те школе, да је ученик зрео за университетске студије Други колеж,и примају само на основу пријамнога испита. Према томе нема општег испита зрелости. Ажериканци не маре за испите, нити за награде, оцене итд. Одговорност је сва на ученику, а њему је до воље хоће ли да учи или неће. Они и ученика сматрају као правнога грађанина америчкога, који има свугде потпуне слободе, те они збиља и имају прави појам о својој одговорности. Зато и јесте дисциплина у њиховим школама дивна. Школска недеља има 5 дана, пошто је субота редовно слободна. Предавања трају од прилике 40 недеља, од иочетка септембра до јуна. У вишим школама траје настава од 8 1 /, или 9 до 1 Ј / 2 или 2, с малим прекидом за доручак и одмор ; основне школе имају редовно предавања и после иодне и већи одмор између часова. П ако је јавна настава вајкадашња и укорењена, ипак има и много одличних приватних школа, нарочито више девојачке школе. У источним државама, где су теже ногодбе за ступање на колеж, већина се оних, који желе ступити на колеж, спремају у приватним школама, јер ове, у којима се плаћа школарина, стоје материјално боље, па имају и епремније наставнике и боља учила. Школарина је уопште велика, између 400—1400 марака за само учење, а између 1000—4000 за панеионатисте. Женскиње има и своје засебне уннверситете, а има и мушких университета, који примају женскиње с једнаким правима с мушкарцима. Од женских университета неки пак нису много виши од виших школа. „0 настави живих језика у Француској" од Е. Аркамбо-а, штампан на Француском језику, даје укратко слику о истакнутом питању. У Француској предају се ови живи језици: немачки, енглески, шпански, италијанеки, арапски (у Алжиру), руски (у 4 париске школе мушке) и новогрчки (у 2 мушке школе на југу). Број наставника тих језика стоји овако : (Види таблицу на страни 44.) ЕвалиФикација наставника живих језика за, приватне заводе није тачно, готово никако нрописана. За државне пак заводе важи ово: сталан наставник колежа може бити онај, који има сведочанство о спремности за тај језик или лисанс књижевности са наноменом за живе језике; у лицеју пак с овим се квалиФикацијама може бити само номоћник (сћаг§е <1е соигв), а за сталнога наставника потребно је бити а§ге§е живих језика. Сведочанство о сиремности добија се овако: на два