Prosvetni glasnik

I I

96 оценб и

Паризу створише г. Лежеу пепридика. Ну, ииак, Ј кад се 1868. године отворише слободнп курсеви на Сорбони, г. Леже доби катедру за слоиенске језике н дитературу. Међу његовим нрвим сдушаоцима био је А. Катћеап данашњи одличан историк. Иосле Франдуско-немачког рата, Француски државници теашди су да се прибдиже Руснји, и на иреддог Жид Симона Француска влада посла г. Лежеа, 1872. год., у Русију. После овог иута, 1873. године, скупи сие сноје чданке важниЈе и оштамна у засебној књизи под масловом 1,е Монс1е 81ате. У овом другом издању 0:>.а је садржина: 1п()ч )с1ис11оп. бонгешгв сГии бкуорћИе. 1,е тош!е а1а\'е. 1Јез 81ауез с1и 8ис1: Ке8 СгоИез, 1ез бегђез. Ш еуедие б1ате. 1,е (1гате тоДегпе еп 8ег1Ј1е е! еп Кпз81е. Ре Рапз а Рга§ие, Ап§1а1б е! Киззе. Кез ог1§Јпе8 с1и реп81ат18те. Р'ехран8Јоп с1е8 1ап§ие8 з1ауе8. Када сеуноредиово издање са лрвим од 1873. године види се да је писац место Кеб Тћеа1гез пшзеб у нрвом издању, ставио у овом другом чланак; Ка 1ап§ие ги88е е11 ехрапзтп с1ез 1ан§иез а1ате8, стр305—345. Сви остали чланци су непромењени, само су малим напоменама допуњена ноједнна месга у колико се садржина нроменила до данмс. Посдедњи чланак, К'ехрап810п (1еб 1ап§ие8 81ауез, нов у овом издању, рађен је у главном по Будиловићу, који је, као што је познато, радио своју расираву као одговор на постављено нитање Сдовенског добротворног друштва у Петрограду од 1885. године.

ирикази

У овом чданку г. Леже с иохвадом говори о срнском језнку, ади инак за њ' зебе јер има: „да се брани у Угарској од мађарског, у Босни од немачког, у Старој Србији од турског, у Дадмацији од талијанског језика" (стр. 338). У овом чданку износи да је неоенована бојазан, да јужни Сдовени могу доћи под стадаи утицај Русије, јер као што ои ,вели: ,Кад јужним Словенпма прети опасиосг од Немаца иди Мађара, они призивају Русију у помоћ. Чим оиасност прође онн се Русије н не сећају, већ гдедају своје интересе. И на њих се може применитн руска посдовица: Мужик се крсти, кад грми." Утвоме уводу „1п1гос1исНоп —8ои\ е1пг8 сГ ип 81ауор1п1е" пзнео је доста новина из којих се види, да се пре тридесет година није маридо у Паризу за Сдовене, шта вшне поднзани су сенати, министри иротив писања у корист сдовенских народа. Тад су Фраицузи једва трпели да се руски предаје на Факудтету, а данас пак траже да се руски језик учи у лицејима и колежима. Г. Дсже је против тога, јер мисли, да је руски врдо тежак језик за гимназисте и да је довољно ако се са спремом предаје у Факултетима. Иоштује пажњу словенских народа за сдободом и завршује свој увод Кодаровим стиховима: Само онај засдужује слободу, ко уме поштовати туђу сдободу; А ко баца робље у окове и сам је роб. Ј. Н. Стев.

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКМ ЛИСТОВА

ЖурналЂ Министеретва Народ. Просв^шешн (свеске за септембар — децембар) Ст. Петербург 1897. У свесци за сеитембар, која се одликује богатом садржином, нас се може тицати само чланак А. Ловјагина: Преглед основног, средњег и вигиег образовапа у Холандији. Овај је чданак израђеж да иослужи као допуна чланку исте садржине, којн је штампао раније А. Н. Федоченко, руски вице-консул у Амстердаму н у њему су иодробно описане све врсте школа у Холандији. Ми ћемо на овом месту у кратко изнети какве су проФесионалне школе у Холандији, Јср ј'о то земља, на коју бисмо се у том погледу могли угледати. ПроФесионалних школа има у Холандији шесг и у њима се спремају искусни радници за справљање сира и масла, за градинарство, млекарство и земљорадњу. Године 1882. уетановљена је прва таква школа. У овим

школама има 355 ученика и 21 наставник. Иредмети којп се уче у овнм школама предају се теоријски и практички. Држава даје на пет оваких школа помоћи по 2 до 2У 2 хиљаде Фор. свега 11.000 Фор. Остале трошкове сносе друштва, која и издржавају ове школе. 1.) Друштво за обучавање како се ироизводи масло и сир у Фрисландији има школу у ВеГ^агД-у, на коју је држ.ава дала 7000 И. а онштина 2000 П. У школу се примају младићи од 17 година који су свршили основну школу. Учење траје три месеца, а школарина је 20 II. Један курс у години посвећује се искључиво младим девојкама, али се не прима више него 8 ученица од једном. Носледњих дана сваког курса посећују се неколике средње Фабрике. 2.) Земљорадничко друштво у Хељдерлинду и Аверејселу има такође школу, у којој се учп како се производи сир и масло. Ради нрактлке друштво има