Prosvetni glasnik

Н ау&а и нас Т ава

193

грађана. Младић је дечачку тогу, иуриуром оишивену, замењивао белом тогом зрелога човека. Алн, завршно еФебско образовање, какво је било у Атини, не находи се код Римљана ни у које доба. Иоједини, богатији мдадићи иродужавали су своје внше образовање у специјалним школама у Риму, Милану, Картагени... под руководством ретора и филосоФа. А кад Грчка би иодјармљена, постаде обичај слати младиће на Атинске више школе, како зарад унапређења њиховог хуманог образовања, тако и за рад довршења спреме за државни живот. Међу таквима се находе и имена Цицерона, Хорација, Овида и многих других славних људн римских, који су своје хумаие,' философскс и државне студије довршивали у Грчкој. Ако се код Римљана и не може говоригн о педагошкој гимнастици, као средству за систематско физичко васнитавање омладине, њу су ипак, у нрвоме реду, замењивале јако омиљене дечје и забавне нгре, које су, слободним кретањем у сиежем ваздуху, врло корисно утицале на телесни развитак, а за које су одређивана нарочита игралишта, обично поред купатила. Код римске деце находимо цео низ игара, које собом подсећају на игре код Грка, од којих су већииом и позајмљене. Она су се, као и њихови грчки вршњаци, у рапије доба детињства, играла лутака и ииљака, забављала грађењем ку/мца, позала се на колицима, јахала дрвене коњиИе и штааове, котрљала обруче, ') изабављала се разноврсним играчкама. Одраснија су деца играла „туту-миша", „царева"„судија", „■војника"; играла се коцкама, погађалаброј предметау руци, „тако-лијо", „мору" итд. Најомиљенија игра римскнх дечака била је игра орасима. Она је била распрострта до тога ступња, да је постала била готово емблемом детињства: израз „растати се с орасима" (писез геИпдиеге) био је код Римљана истога значаја с данашњим „растати се с луткама". Играња орасима било је разних врста. Играло се, као и данас, на „купе"; или су постављали у ред пеколико ораха, па низ стрмну равнину (даску) спуштали орах у циљу да погодн који од оних у реду; или су обележавали на земљи троугаоник и преко њега неколико бразда, па бацали орах што даље у вис тако, да се нри иаду не откотрља ван троуглоких страна, а бразде су одређивале ступањ успеха; или су се играли и убацивањем ораха у рупу или какав суд итд. ') Обруч је бно обично металан, окићен прс.тењем и праиорцима — за звецкаше при котрљању; био је јако омиљен рнмској деди.

Игре лоитом, биле су у опште најраспрострањеннје ; њима су се забављали не само дечаци и младићи, већ и зрели људи. Катон старији, строги понтиФекс Сцевола, Мецена, имнератори Август и Александар Север били су велики љубитељи играња лоптом. Млађи Катон играо се лоптом на Марсовом пољу онога дана, кад су га бирали за конзула. Доптс су грађене обнчно од коже, једнобојне (зелене, плаве...) или разнобојне, н пупилн их вуном, длаком или иерјем. По величини било их је пет врста, а најобичније беху: мала лопта (рПа),') лопта средње величине напуњена перјем (ра°'ашса старинска) и велике лопте испуњене ваздухом (1'о1Нз). Играње лоптама, напуњеним перјем, било је мила забава. младих девојака. Игара лоптом било је разних. Најпростнја је, кадједан играч баца лопту у вис или у дужину, а други хвата и враћа (ДаШнп 1ш1сге). Играли су и у троје, образујући троугаоник (рПа 1п§опаНб) и добацујући један другоме но реду; при том се једном руком добацивало а другом хватало. Но некад су играчи дланом или подбацивачем више пута ударали лопту у лету (ехрикпп 1ис1еге). Била је п игра гарНш или ћагразПнп, кад внше играча бацају лопте у вис, па се сваки стара да ухвати једну — да је уграби од свога противникај итд. Говорећи о римским играма, пг. IV. ШсМег вели : „Мора се жалитн, што су изгубљена два већа списа из старога доба, у којима се говорило о играма: једно је књига 8иеШг- ова о дечјим играма, а друго књига лекара Галена о игри лоптом. У колнко је о овој другој познато, писац тврди да су за зрелог човека најбоља она вежбања, која дух и тело у исти мах занимају, заморавајући тело а опорављућп дух. Он парочито препоручу.је баш игре лоптом као корисну и пријатну забаву. Ми данас обично остављамо игру лоптом скоро само деци, док у њој и за младост и за старост има користи, које не треба подцењивати"... Игре лоптом нарочито су преиоручпвали и римски лекари у дпететском циљу, са чега су и уобичајене биле у купатилима. Међутим, у Риму у оиште ц није било нарочитих зграда за дечје и гимнастичке игре, какве су у Грчкој биле палестре и гимназије. Играло се обично у слободном сунччном иростору или на зеаеној ливади. У купатплпма био је за њих удешен засебан простор (зрћаепз^егшш)Богатије су породице имале таква игралпшта обично на својим летњнковцима ван варошп. Рнмска купатила — терме, беху величанствене грађевине с разноврсним одељењима. Иоред нро') Латински рг1а, грчки пш.ш, немачки Ва11, а Француски Ђа11е.

26*