Prosvetni glasnik

194

настава

страних и удобних одељења за купање, с басенима тоиле и хладне воде, у њима је бидо довољно просторија и за телесна вежбања и за душевно уживање. Просторије за телесна вежбаља беху удешене по грчком начинЈ према разним врстама гимнастичких игара: за скакање и рвање, бацање дискоса, нграње лоптом, дизање терета, вежбање у борењу дрвепим мачем иротив утврђенога стуба итд. Бидо је у њима и одаја за конверзадију и забаву, читаонида, библиотека, ресторана, нросторнја за нредавања, нредставе, кондерте, вртова за шетње итд. Римске терме бнле су удесна места за састанке, где се у доколици састајало и нроводило време, где су се могле чути разне новости, где се стварало „јавно мњење". Иојединн дареви римски утркивали су се у подизању јавних купатила, како у броју, тако и у ведичанственостн њпховој.') Сем номенутнх игара, било је још многих других, 'друштвеннх и забавних игара, којима су се Римљани забављали на састанцима, носле обеда. Неке су од њих етрурскога порекла, али је већина пренесена из Грчке. Најчешће су биле игре коцкама и ииљцима (зглавковима), игре на дасци иодељеној у иоља (1и(1и8 1а1пшсн1иш, нека врста шаха), котабос, мора...; а забављали су се радо и загонеткама, шарадама, и другим друштвеним играма. Коцкање је у Рпмљана било јако развијено, а нарочито у доба царства, када се јавља у великој страсности и хазардности. Јако је било развијеио нарочнто у вишим слојевима римским, којима су предњачили сами цареви. 2 ) Није чудо, игго је коцкање заразило било и омладину. Хорац куди страсно коцкање и назива га иојавом која означава национално опадање, кад се омладииа, у место да јаше коња и да се вежба у лову, одаје коикању и бесносличењу. Иоред поменутих дечјих игара и раснрострањених игара лоптом, којима се у неколико надокнађивао недостатак систематског физичог васнитавања, била је код Римљана добро развијена војничка гимнастика. •) Агриаа је саградио 170 јавних куиатила. У доцније доба бројао их је Рим на 950, растурених по разним крајевима варошким. Каракалине терме беху саграђене за 1600 лица, Још су већа била куиатнла Диоклецијаиово и Максимијаночо, у којима се могло куиати но 8000 душа. У Риму још и данас стоје развалине огромних куаатила тога доба. 2 ) Антоиије је у Александрији проводио време у игри коцкама. Имератори Август и Нерон необично су волели играње коцкама, нарочито је последњи траћио на њ грдне суме. Дар Клаудије нанисао је књигу о игрању коцкама. Калигула се у коцкању није уздржавао ни нреваре ни кривоклества. 11 Домицијан се радо коцкао, а Комод је у својој палати уредио био нарочите сале за коцкање...

Марсово иоље било је место, на коме су се римски младићи спремали за ратну службу. Свако вежбање тела, које је при ондашњем руковању оружјем и начину ратовања бпло добро за развитак снаге појединога војника, пеговано је врло брижљпво. Обавезна телесна вежбања за римске војнике беху: дуго иешачење, трчање, скакање, владање коњем н колима, тактичка вежбања, нохиење терета, бацање камена, борење мачем, гађање коиљем и џилитом. Ту, на Марсовом пољу, на ирипеци, у прашнни и зноју, вежбаху се они легиони римски, који свет освојише. Јахање је вазда сматрано као најважније вежбање римских младића с војничкога гледишта, са чега му је на Марсовом пољу и ноклањана велика пажња. Јахало се на неоседланом коњу, као и у Грчкој; седло се јавља тек у доцније доба царевиие, док стремен у опште није био познат старима. Утакмице у трци на коњима, као и на колима, приређиване су нарочито у циркусима. Виргилије иомиње да су трке на коњима постојале још у доба Ромулово ; и отмица Сабињанака извршена је приликом такве трке. Помпеј и Цезар, императори Тацит, Грацијан и миогп други, иомињу се као одлични јахачи. Римљанн су јако волели куиање, иливање и веслање. После вежбања на Марсовом пољу опорављали су се купањем у Тибру. О страсности њиховој за купањем најбоље сведоче њпхова многобројна купатила, раскошно саграђена и намештена. На плпвање и веслање полагало се много с војничкога гледишта. Пмператор Август сам је учно свога унука у иливању.') Љв је био омиљена забава старих Римљана, која се у доцније доба изгубила поред борбе са зверовима у циркусима и амФитеатрима. Плиније вели: „Лов је негда бпо први иокушај снаге и задовољство омладине римске; у тој су се вештини вежбали будући војсковођи, такмичећи се у трку с брзом дивљачи, са снажном у издржљивости а с хитром у хитрини; није то била мала слава у мнрно доба, кад когод јуначки дочека и савлада нанадаје дивљпх зверова у пољу"... У доцније доба, а нарочито под даревима, п гимнастичке игре добиле су грчким утицајем ве!ш значај, као што је то било и свуда, где је допирала грчка образованост. ') У историји се прича како су се, за време Порзенине борбе нред Римом, неустрашива Клслија и њене пратилице пливањем спасле, кад су ири куиању у Тибру изненадно наиаднуте од иредстража иенријатељских.