Prosvetni glasnik

195

Увиђавни родитељи иису пропуштади да поклоне већу пажњу гимнастичким играма и телесном вежбању своје деце. Старији дечаци вежбади су се у трчапу , с теретом и без терета, у скакапу у дужину и у вис, као и уз припомоћ мотке, у јачању мишица ручним куглама, у бацању дискоса и џилитању копљем, у борењу дрвеним штаповима у место мачева и браљењу штитом, у рвању, јахању, иливању и др. Али, поред свег угледања на грчка уређења, поред увођења дечјих, гимнастичких и внтешкпх игара, иоред утакмица у њпма на јавним свечаним играма у циркусима, — ииак, све то није помогло да гимнастику код Римљана одомаћи, да је учини оиштом и национадном, каква је била у Грчкој. Нрактичан и војннчкн карактер васпитавања римске деце нренесен је н на гимнастичке игре, које су на себи носиле војнички тип. Он се огледа и у самим дечјим „Тројанским" играма, које су од времена царева приређпване у циркусу, а које су се састојале у јахању, рвању, бацању диска, борењу и др. 0 телесном вежбању женскиња код Римљана не може ни у колико бити говора. Гимнастика се, управо, рачунала као непрнстојна за женски пол. Није се сматрало као лепо, кад телесни облици у девојке изгледају снажнн. Оне су морале често ноститн да би изгледале нежније и виткије. У осталом, римске су девојке брижљиво васпитаване за кућу и домаће врлине. У имућнијих породица цењено је н њнхово литерарио и музикално образовање. Грчким утицајем уобичајепо јс и ритмичко играње (плесање), као средство за добивање гинкости и грације у покретима. Пресађене гимнастичке игро грчке ие беху, дакле, схваћене као ваљано средство за систематско физичко васпитавање омладипе, у циљу хармонијског развијања тела н душе, већ као средство за нотномагање војничких потреба за циркусне параде и нредставе. С тога су оне набрзо и ностале ствар проФесионалног обучавања. Њих су у утакмицама на јавннм играма изводили најмљени грчки атлети, а Гимљани су се задовољавали само да их гледају и да им нљескају. Сем војннчке гимнастике, на коју је нарочито обраћана велика пажња, може се у опште рећп, да телесна вежбања код Гимљана беху природе више забавне, узгредне, доколнчне. Грчку атлетску гимнастику иису много ценили. Игре лоитом, јако омиљене н распрострте, замењивале су систематско физичко васпитавање. Говорећи о томе, Мо8$о, вели: „Телесна вежбања римских грађана не имађаху нпчега војиичког; она служаху само иа опорављање и припадаху добром обичају. 0 томе находимо

много доказа код латинских писаца. Плиније млађи у писму, које је иисао Калвизију, вели како хоће да узме за углед старога Спурину, коме су се, са његове телесне јачине, сви дивили. Затим прича о његовим посведневпим далеким шетњама, о босоногом ходању па сунцу пред купатилом и о страсности у игрању лоптом... Да Римљани не беху ни у колико страсни у атлетској или хистриониској гимнастици, како је Меркуријали иазива, може се извести из тога, што су атлети већином били странци. Њима су се у циркусима и купатилима дивили, плаћали им, одобравалн и пљескали, алн их иначе нису много ценили"... ,Гален , нознат као највећи физиолог сгарога доба, писао је о атлетској гимнастици у једној од својих књпга још пре шеснаест векова. Као лекар атлетске школе, на још у Гиму, где је био најзпатиијп од свију лекара, који живљаху крајем другога века, Галеи је запроучавање атлетске гимнастике имао такву прилику; каква се до даиас није могла боља наћи. У једном параграфу те књиге, у којој је говор о болестима атлета, Гален вели: „О-утпазИса аЛ запИаГет регшпоза ез^", — као доказ да се велики развитак, који мпшићи достижу непрестаним вежбањем, не може никако сматрати као знак здравља". ЗиеЛоп помиње да је Август, после грађанских ратова, наиустио своја обична вежбања у јахању и борењу мачем, и прешао најпре на игре лоитом, а доцније се задовољавао само вожњом и шетњом. (Паставиће се)

ПРЕГЛЕД У III БЕОГРАДСКОЈ ГИМНАЗИЈИ 12. февруара , 1897. год.

(СВРШЕТАК) Кад се обазремо на све прилике домаће и задатке школоване омладиие, нагае је одлучно мишљење, да мора пресгати овако нослуживање у школске омладипе. Л! тога ми нредлажемо да се у школу прими само толико оваке сиротиње, колико се у богатијим градовима нађе добротвора, којп ће примити у своју кућу сиромашна ђака, и иод одређеним погодбама издржати га до краја његова школовања. У овом погледу директор ове школе већ је учииио неколике кораке. Он је забрапио да његови ђаци мењају послуживање у току једнешк. године. Напоменуо им је да добро мотре, где ће стати у послугу и да претрпе неке ситније тешкоће а тако исто наредио је домаћпнима, да се пријаве школспој уараии када узимају нског ђака за ио-