Prosvetni glasnik

преглед школс

жаја у драмвној Еаријери. А, ири свому ноносу, због верности својој дужности, ;)бог врсдноће као код нчела, чиме со наставнички сталеж одликује, не може се инак рећи, да иа тај начин расте разумевање за неке измене у настави, које се и не даду извести. Ни код једног сталежа рад и успех не зависи толико од расположености према нослу колико код наставннка. С тога ни у хигијенском погледу не ће много номоћи наређења; лекар је као неки иовереник, кога ваља питати за савот у здравственим питањима, као што грађевинара нитамо, кад се зида школска зграда. После ових онштих погледа писац нрелази на претресање појединих тачака, које смо ианред изложили, а поглавито на последње две, јер је прве четирн узео на се други реФеренат, д-р Тирш. Ово нретресање је врло занимљиво и поучно; али се ми, због ограничености простора, не мол;емо упушгати у то, препоручујући га пажњи читалаца. У својој расправи о К сонофонтовим Меморабилијама Дервалд управо устаје против X. Хардера, који је у овом часопису 1896. године изнео неке напомене цротив читања њиховог у шволи. Иисац, при том, утвр1 )УЈ о се у мишљењу, које је и на другом месту нзнео ((тушпазшм XV.), да се Меморабилије, чија је велика дидактичка вредноог у садржини а не у облику, могу употребити као школска лектира. Из другога дела, литсрарног ирегледа, истичемо ове приказе. На првом месту А. Хутер ириказује X. Гуцмана „Нрактичну цримену језиковне Физиологије нри првој настави у читању". Ово је друга свеска збирке расирава из области иедагошке психологије, коју издају Шилер и Циен. Ова се расправа својом темељитошћу нрепоручује. — Већ и само име Отона Лиона јамчи о ваљаности његове „Немачке граматике и кратке нсторнје немачког језика". „Садашњој младој генерацији може се честитати, што може за своје студије употребити одличну књигу, која 111 писе износи ресултатс научног истраживања, и која јс научно поуздана, ма како да је кратка". Овако вели реФеренат П. Вецс .1, ирепоручујући читаоцима ову књижицу, којој је писац као мото ставио ове поучне речи: „Ко свој матерњи језик темељно не иознаје, не разуме ни стране језике!" — Е. Кблер тоило препоручује шесто издање првог дела омиљенога и раширеног „Датинско-немачког школског речника" од Ф. А. Хајнихена, који је нрерадио К. Вагенор. —• Филолошко-историским студијама намењона је ваљана књига: „Исгориска литература о времену римских царева до Теодосија Г и њени извори", (Лајнциг, Тајбнер, 1897.), од Хермана Нетера, свеска 1 и II. Ова књига обухвата скоро 1000 страна, на нпак би било врло иогрешно, кад би се о овом најновијом ироизводу немачке научиичке вредноће рекло: џеусс џеуа хахо^. Овако вели реФсренаг Ед. Хајдонрајх, завршујући ириказ жељом, да ово дело треба да набаве све веће а нарочито гимназиске бнблиотеке. — Под натписом „Два новија ироблема историске наставе у вишим школама" расиравља Ад. Кехер питање о положају старе историје у наставном нлану за гимназије и иитање о проучавању привредних и друштвених питања у исторнској настави у вишим школама. Оба ова пигања изазивају разна мигаљења и суђења, те се и реФоренат Ј. Фробезе ие слаже с писцем у иојединостима. — Л. Цирн приказује прву

ких листова 213

свешчицу „Историје револуционог времена 1789—1800. (Штутгарт, Кота), од X. Сибела (Н. v. 8ућо1), који јс на ово главно доло свога жнвота употребио сву снагу својих најбољих година, истражудћи са неуморним трудомјевроиске архнве, листове и брошуре онога вромена. У додатку овој свосци ириказује X. Ото 45 дела о СоФоклу. Свеска за декембар. И у овој свесци имамо две расираве: „0 цељи, уређењу и оцеии ирвих инсмених превода са латинског" од гимн. цроФееора Д-р Ј. Хартунга и „Наука о конјункционалним сноредним роченицама латинскога језика у терцијн" од гимназиског ироФесора Д -р К. Ендемана. Наставни нлан тражи писмено провођење из школских иисаца. Цељ јб овим цисменим преводима, да буду као „пробнн камен ностигнуте сиособности" у лектири, како се вели у наиоменама уз наставии план немачких гимназија. Кад се ученик код куће спрема из иревода, може често да подлегно искушоњу, те да употреби недопуштена средства; а с друге стране, често једна напомена наставникова на часу иревођсња смете ученика или га иомогне. Све ово чини, те често није могуће тако нравилно оценити знање ученпково, као што то бива нри писменом превођењу у школи, где јо ученик остављеи сам себи, да покаже шта зна или шта не зна. На та тај начин може наставник много бол,е увидети наиредак и слабе стране целога разреда, него ли при усменом испитивању. Сем тога, ученик при писменом нревођењу мора да напрегне све своје силе, не смејући или но могући се номоћи никаком олакшицом. И на тај начин ннсмено превођење ојачава његову радну подобност. — Из ових разлога иисмено нревођење има вредности само кад се вршп иод брижљивим надзором наставниковим; ако се та вежбања врше код куће, тиме се дајо могућности наставнику да оцени само савесне ученнке а не цео разред. С тога је и боље да се то ннкако не ради. Даље, ученици не смеју знати нли иоуздано слутити, које ће се место из писца задати за иревођоње. 'Гако исто не треба тежити, да оно што ћо да се проводи буде по иравилу из онога већег одсека писца што се чита у школи, на пример из исте књиге 1>е11ит ОаШсит; већ, на против, мора се и то гледати, да се који од ученика не послужи шгамианим цреводом. С тога свака наставничка библиотека троба да је снабдевена свима помоћним средствима, како бн наставник, пре но што задатак почне поирављати, могао иажљивнје да разгледа и проучи штамнани превод. А ако писмени преводи треба да буду нроба и вожбањо снаге, они не смеју бити лаки, ие смеју со спустити да само буду лепо писање, јер у том случају рђаво утичу на ученичко ваепитање. Отуда излази, да за иисмене преводе не троба узимати оно што је већ у школи читано. То би со још могло допустити у слабим разродима и то у иочетку године, кад со ученицн још нису добро упознали са особинама новога писца, кога читају. Ире би се смело узети за писмени превод што год из нисаца, који су читани у млађим разредима; тада ваља само, ради правилне и ираведне оцене, добро знати да су га читали сви ученици. Из овога разлога треба и овака вежбања ретко вршити. Али, с друге стране, не сме се за превођење узимати оно, што провазилази моћ ученичку; а то треба нарочито у почетку пазити, иа онда постопено квантитативно и ква-