Prosvetni glasnik

214

ПРЕГЛЕД 1ПК0.'1€КИХ ЛИСТОВА

литативно ићи напред. При том, наравно, треба имати 3' виду све ученикс, а не појодинце. С овим је у вези и то, да ли и колико наставник треба да помогне ученицима, нарочито што се тиче непознатих речи. И у том мора наставник да буде обазрив, па да помогне где треба, нарочито кад се која реч не зна, било да сам рсч диктује или донусти унотребу речника, па и ово последњо често уз упуство наставниково. Да би се постигла цељ оваких вежбања, она не треба да се врше брзо, всћ учоницима се мора одмерити време, нарочито што им ваља пазити и на писање, прегледност и у опште на облик. При одређивању величине задатка мора дакле наставник бити обазрив. — За оцену ученичко моћи и подобности овака самостална иревођења од веће су важности и иоузданија су него граматичка вежбања у превођењу са матерњег језика на латински. Ученик, који сам за се и само уз помоћ речника, преведе потежи одељак из 1зе11ипг баШсит, а комс се ири превођењу на латински измакне по која граматичка погрешка, свакојако је зрелији него онај, који тих ногрешака не прави, али није у стању да колико треба задовољи први захтев. Да би се учоник навикао да овака писмена вежбања високо цени, мора наставник такав рад правилно да оцењује, обазирући се на његову дужину и тачност. А добро јс и утврдити једну скалу ногрешака, иа се ње држати целе школске године. Погрешке се, наравно, не смеју само бројати већ и мерити. Леио превести у ошпте је врло тешка ствар, нарочито за дечаке; с тога се не сме одмах бити сувише строг него и у том с планом поступати. — Пошто се задатак поправи и оцени, треба иретрестп учињене погрешке и дати добар превод задатог одељка, па онда да ученици иисмено све иоправе а ио потреби и све ирепишу. То су, у главном, мисли изнесене у ирвој расправи. У другој пак расправи износи писац лако и практично иравила, по којима се управљају конјункционалне спородне реченице у латинском језику, како би се она што лакше н боље научила и заиамтила. — Од ириказа у овој свесци истичемо ово : Л. Н И Р Н приказује „Новију немачку лирику", коју је збирку нриредио К. Бусе, који и сам нрипада знатвим немачким лиричарима новога доба. — П. Бецел нрепоручује школн а и самосталној настави намсњену књигу X. Бенера (ЛУећпег) „Наука о немачкој интерпункцији", којој чнни неке своје напомсне. — Ед. Хајденрах ириказује друго издање X. Ј. Милера „Латинске граматике", која веома добро одговара захтевима немачког наставног нлана. Ирелазимо преко приказа још неких дела, намењених ночетној настави у латинском и грчком, а тако и настави Француског и инглескога језика, оиште историје и математике, јер, чинн нам се, за нас нису од већега интереса. Уз ову јо свеску додат и ирсглед садржаја 1Л године овога листа. М.

0«1егге1с1п8сће МШе18сћп1е. Ке(Н§1ег1; \оп Гго!'. Ееос1ог Норре 111 \\чеп, Рго1'. Кпш/ Баиђег 111 иЛеп, Гго!'. 1)г. АсЈаЊег!; Ногсхски јп 1лпг, Рго!'. ОеогЈ"' бсћ1е$11 111 АУЈсп, РгоГ. ОивГау 8реп§1ег 111 Рга§, Гго!'. 1 )г. АпКјп Го1аасћек 111 СгегиоуНл. XI Јаћг§. 1897.

Прва свеска I. Предавања и раоправе 1. Унаиређење телесног васпитавања у аустријским средњин школама. 0 овој теми држао је прсдавање у друштву „МШе18сћи1е" (Средња Школа) у Бечу учитељ гимнастике Јелисаветине гимназије Макс Јутман. Предавач у почетку помиње проФесоре из разних места, који су у најновије дооа својим чланцима на томе радили, да сс више иажње поклони телесном образовању ученика у срсдњим школама аустријским. Прелазећн на своју тему предавач дели средства, којима се тело васпитана, на два дела: на гимнастику у најширем смислу, која активно унапређује развиће тела и на уиуства о томо како и где треба живети, одевати се и хранити се што је иасивно средство за развиће телесно. Затим одмах похвално номиње, да се много пажње обраћа школској хигијени и да има нарочито израђених књига, које у главним потезима скрећу ученицима пажњу на све, што је најглавније, да сачувају своје здравље. Тек тада прелази на главну тачку своје теме на активна сродства за образовањо тела, у што про свсга но општем мншљењу ваља рачунати ооавезну гимнастику у ужем смислу (вежбање тела стајањем, ходањем, скакутањем, трчањем, скакањем и радом на и са гимнастичким справама). Та вежбања морају бити поступна, морају одговаратн дечјим годинама: друга су за мушкарцс, друга за девојчице; једна се раде у зиму, друга у лето, једна у затвореном простору, друга на иољанн и на вису. С тога се чнне припреме, да се обавезна гимнастика заведе у свима гимназијама, а у јодној државној школи (у Билицу) гинмастика је обавезни предмст. У многим школама, н ако гимнастика нпје обавезна, инак је раде или сви ученицн или већина ученика по иристанку њихових родитоља, кад им је објашњено, од какве је важностн гимнастика. Требало би, да сви наставници кад и кад дођу међу учеиике •за време часа из гимнастике. У активна средства за развијање тела после гимнастике долазе ученичке игре. Скоро у свима средњим школама већ су заведене таке игре. Тим играма треба да уирављају стручни наставницн. да се не би изопачнле и да би им се сачувао народни карактер. За те игре иотребно је свакој школи игралиште, које обнчно дају поједине оиштине. Од игралишта најчувенији је тако звани Јорданов иарк у Кракови, којије основао университетски ирофесор д-р Хајнрих Јордан: то је простор од 10 хектара и на њему је 12 места за гимнастику и игре и 5 зграда, а засађен је дрвећем, уз која су клупе; ту се сваког радног дана игра преко 1000 деце иод надзором стручних људи. Нс треба да деца уче у исти мах многе игро, всћ мало али из народа узетих игара. Игрс треба да се играју целе године, и у пеким школама ученици сваки дан по један час у такој игри проводу. Где је могућно треба завести, да и игре буду обавезие. Ове игре обично руководи учитељ гимнастнке. Но како су се за телесно образовање ученика заинтересовали и многи проФесори, то има и међу њима многих, што предају гнмнастику и рукују ђачким играма; таквих нроФесора има 102 у 274 средње школе, у којима сбм њих раде као учи-