Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

215

тељи гвннастике и игара још УУ стручнпх гимнастичара и 85 учитеља основних школа. Затим у активна средства долази иешач>-ње и екскурсија. Ккскурсије ириређују .многе школе и ученидн се врло радо и у великом броју за екскурсије пријављују. Екскурсије обично трају два до три дана а има и већих, које новдем мннистарство потпомаже. Поред екекурсија са обнчним смеровима била је једна, коју је предводио учитељ цртања, да својим ученицима обрати нажњу на заним.мве дредиете у природи и да их додстакне, да те дредмете цртају. Те екскурсије за време школе омилиће ученддима дешачење те ће за вроме школског одмора радо пропешачити своју околину и удознати сс са земљиштем, са народом и са његовим обичајнма. Као врло омиљено телесно ве - љбање јесте клизање (тоциљање до леду). Много се иажње обраћа и на куиањс те расто број ученика иливача. Мачевању се уче учениди најстаријих разреда, који су добри гимнастичари. У многим школама има ученика, који јаше на велосиаеду. Ђачки фонд богато домаже свима ученицима, који се одаду којо.ј бнло од поменутих врста телесног вежбања. Пошто се учениди занимају тим разним врстама телесног вежбања, то јо дојмљиво, што многи наставници матерњега језика дају учсниднма задатке разних грана гимнастике. У средњим школама воде се сиискови (табеле) о делокуиној гимнастиди. Према свему горњем нредавач исказује ово своје Ж6Љ0 I 1., свака наставничка књижнида треба да има бар једно дело о целокулном телесном образовању, затим о општој хнгијени а посебно о школској: 2., треба ученицима давати на читање снисе о телесном вежбању ; 3., на сваком университету треба отворитд семинар за гимаастнку, у који ваља уиутити све кандидате, којн се сиремају за наставнике у средњим школама: 4., у свима школама треба даје гимнастика обавезна, да се за њу набаве нотребна учила и да за њу има одређено место ; 5., доред места за гимнастнку ваља да има игралиште ; 6., учсничке игре треба да су Факултативне онде, где је гимнастика обавебна, а где су врло новољне по годбе, нека буду обавезно и нек им се за сваки разред даде до један час недељно; 7., екскурсије да се дриређују у свако доба године да да о Божићу, Ускрсу и Духовима трају и по неколико дана; наставнике, што екскурсију воде, треба држава дристојно да награди; 8., о учешћу ученика у разним врстама телесног вежбања ваља склаиати само један сдисак (табелу), који ће давати обаведггаја и о гимнастици и о стању здравља и о ученицима од гимнастике ослобођеним ; 9., најзад треба водити рачуна о томе, како деца расту. 2. Иринатно нггиво на старокласичним језидима. 0 томе је држао дредавање у друштву „МШе1асћи1е а дроФесор Петар Мареш. Министар просвете још 1891. тод. расдисом дрепоручио је, да се ради на томе, како би учениди и нросветни гдаснцк 1898 г.

сами ИЈШватно читалн што из римских и грчких класика и о томе су већ многи проФесори писали. Сваки распис нс може се лако и просто извршнти, већ ваља многу гачку у њему добро проучити, да би била наставнику потиуно јасна, н тек ће се онда постићи циљ расииса. И поменути расдис има нејасних тачака, којих се нредавач дотиче на о њима износп своје поставке. У неким школама се ради према том распису врло ревносно, а другима лабавије, где-где скоро ништа. Наставницн дрепоручују ученицима, да приватно читају сами клаеике с тога, што се носле види, колико се ученици за тај предмет интеросују, што ученицн тим тсмељније ироуче и допуне оно што у школи .читају и што се навикавају на самосталан рад. Обично немарљиви учениди не читају ништа приватно. Сваки се наставннк врло радује, кад види, да му учениди више раде, но што им он у школи задаје. Ирема томе предавачева прва ноставка гласи: . Ученике треба иодстицати, да ириватно читају римске и грчке класикс, јер то читање је знак да се ученици за те иредмете интересују, а ио устројству то интересовање и трсба изазчати јср то интересовање иотребно је да би се ученици удубили и тим доиунили оно, што су у гиколи читали, и да би се навикли на самосталан умни рад." Са овим је одмах у вези ова мисао. Ако иустимо, да ученмци самд бирају, шта ће читати, може се деситн, да ће рђаво штиво изабрати. Читање старнх класика у школи : 1., треба да тачним граматичним н лексикалним разумевањем, схватањем лопЈчне везе верним н укусним преводом и дздвајањем главних мисли унапређује учениково иамћење; 2., да ученика упозна с душевним животом та два образована народа, јер отуд у главном нотиче и наша култура ; 3., треба да освежи уобразиљу, да јој даје хране и да је облагороди; 4., треба да удари ноуздан темељ образовању моралног карактера изазивајући нлемените и узвишене мисли. Исти тај задатак има н нриватно читање класпка. Отуд излази друга иоставка: ,.Да би ученици за ириватн-о читање узимали што треба, трсба да се ио одобрсњу Министарства брижљиво и савесно одаберу и објасне згодни одломци и читава дела из оних оиширних школских класика, из којих ученици могу имати само иојединс дслове, иа и из оних класика, који сс у школи не читају; те књижицс трсба да су јевтине а сиромашним ученицима да се бесилатно дају Поред тога мора насгавник еваком ученику према његовој сиреми и дрема његовим особинама препоручити иодесне одломке из књига, које се имају издати нрема горњој поставци. За време читања у школи треба наставннк да код својих ученика нзазове радозналост нодесним наноменама те да читају и оно, што се у школи не чита било из тог било нз ког другог писца. Наставник треба да ученицима јасно обележи, како треба приватно читати сгаре класике; тако ће ученицн бирати оног нисца, који нарочито одговара њихову духу. Само ће се тада иостићи прави циљ приватног читања класика, ако је то читање нотекло из наставе н читања у школи. Зна се, да је тешко ученику н снремање за превођење кла29