Prosvetni glasnik

254

ОДЕНК II НГИКЛЗИ

сталне. У већим варошима овај се мииимум пење 2400 дин. не рач>нећи ту стан и огрев. Плата им расте ]шсде сваке четврте годнне са 100 динара. Надзор је сталан. У Белгији има 18 главних надзорника који обилазе и прегледају рад кантоналних надзорника. Свака трн месеца кантонадни надзорНик сазпва у конФеренцију све учнтеље свога кантоиа. Главни надзорник сазива све учитеље из свога рејона на годишњу учитељску скупштину. 0 раду ове скупштине подноси нарочити извештај министру. У том се извештају излаже и стање основие наставе у мннулој години. Сваку школу мора прегледати, годишње бар једаннут, каитоиални надзорник; главни надзорник; мора обићп сваку школу у своме нодручју једанпут

бар у две године. Преглед сс не нротеже и на веронауку. Гимнастичку наставу прегледају нарочпти надзорници. II саме општпне врше неки месни надзор над својом школом. У 1894. години било је јавних ошовних школа 4238, а приватних 1971. Школовање је готово бссплатно. 1894. годинн бпло је 696211 ђака. % од овога броја пмало је бесплатио школовање, а '/»је нлаћала школарину. Сваки поједннац може без нарочитог одоброња отворити приватну школу и уредити јо по свом нахођењу. У 1894. год. било је 19 учитељских школа за учитеље а 32 за учитељице. Белгија има и дечјих забавишта.

ОЦЕНЕ И ПРНКАЗИ

Годишњица Николе Чуиића, издаје његова Задужбина. Књига XVII. У Београду. Штампано у Државној Штамиарпји 1897. ЈЈ ,ена 2 динара. Има страна X и 413. 8°. Ово Је педесета књига од издања Чупнћеве Задужбине, коју је она дала читаоцима српске публике у руке и то у року од 22 године а Годишњица XVII, као што се и но иаслову види. Ова задужбина пружила је доста одабраних дела српској иублнци, а много више лепих и одабраних чланака у својим годишњицама. Ова књига годпшњице н по обиму и по садржини измакла је од осталих књига. Она долази међу највеће по материјалу, којн садржи (чинп ми се само је III књига годишњице већа). Ова књига годИшњице сасгоји се из два дела, као и досадашње. Први део обухвата записнике одбора Чупићеве Задужбине и то свегалист и ио текста, а остатак 413 страна захвата други део, у коме има 9 чланака разне садржине. Да разгледамо у кратко сваки чланак. 1) На нрво место долази чланак г. М. Ћ. Д 1илиКсвиЛа: ,Пз својих успомена" достиже пепуну 71 страну. Овај је чланак наставак ранијих чланака. II сам г. писац обележава као четврту групу успомеиа. Овде долазе пишчеве успомене из времена његове службе у ваљевском окружном суду. Ту су описане у кратким потезима животи појединих службеника у Београду (као Алексе Симића) и у Баљеву (као Јована Мићића, Стенана Китића, Милутина Поповпћа, Јевтимија Васића и Јована

Милинковића доцпије адвоката шабачког). Од свих ових биограФија врло Је занимљиво оно што је речеио у животу Ј. Милинковића о тајној организацији за агитацију по Боспи, Херцеговини, Старој Србији, Маћедоннји, Бугарској и Арбанији. Могло би служити за поуку и данашњем колену као снновима независне Србије и Краљевине, ово, што су нре скоро пола века радили синови зависие Кнежевине Србије. Друга кита успомена јесте нз београдског окружног суда. И овде су изнесене карактерне црте из живота поједпиних јавннх службеника из оног доба када је писац дошао у београдски окружни суд. Одмах за овим долазе успомене из „Попечитељегва Просвете". Исти начин изношења успомена п овде као раније. Само за нас има више интереса овај одељак успомена што. говори о појединим личностима, које су биле у просветној струци иочетком друге половнне овога века. Од осталих успомена заслужују још нарочиту пажњу чланак: „Моји иослови ван службе" где се говори и о оснивању Народне Библиотеке, али о њој је г. писац гововорио опширннје на другом месту. Исто тако није без зиачаја чланак „Шиачекова школа", јер је то био покушај нрве В. Ж. Школе у Србији и ако ириватним путем. Врло је занимљив чланчић на 48. страни: „За устанак у Босни" где је изнесен рад два шнрем кругу иепозната радника на српско.ј мисли и то Алексе Шушкаловића п Тодора Мијушковића. За овпм долазе чланчцћи „Београдска Чи-