Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

255

таоница", „Бдагодејанци на страни", ЛКшечитељева болест", ,11одвала Поиечитељу", „Коидуита", и иајиосле чланак , СтеФан Марковић" као попечитељ просвете и иравде после Алексе Јанковића. Ову групу усномена г. писацје назвао: „Припрема ла државну слунгбу". Успомене су доста јасно претстављене, алн су где где и сувуше кратке. 2) Други је члаиак г. Ст. НоваковиКа: ,Путничке белешке о Балканском Полуострву XVII и XVIII". Овај чланак захвата 92 стране (од 73 до 165 Годишњице). Подељеи је на иет одељака. I Белешке енглескога племнћа Џона Бурбури с иута аустријског послаиика гроФа Леслеја из Беча у Цариград у години 1664—1665. (стр. 73—100). II Опис Турског Царства од непознатог Руса заробљеиика из друге половине XVII века (страиа 100—113) Ш Белешке енглеског научника Џ. Хвелера о путу по Далмацији и Грчкој из 1675—1676 године (стр. 113—136). IV. Белешке турског путника Евлија -еФендије из средине XVII века (стр. 136.—145.). и V. Белешке о путу Његове Преузвишености витеза од Сен-Приста (81.-Рпез1), посланика код Отоманске Порте, од уласка у Бсоград до доласка у Цариград (стр. 145.—165.). Овај последњи путник путовао је друге половине 1768. године. Све ове нутопиене белешке врло су занимљиве и важне с тога, шта бацају по који зрачак на време српског робовања Турцима. Истина њима се свагда не може иоклонити потпуна пажња али су ипак добродошле кад немамо других података и домаћих извора ;за историју тога доба. У сваком од ових путописа има по иеки врло занимљив податак о нашем народу. Ми ћемо овде само један навести, којн се одликује својом занимљивошћу, а то је опис одела код једиог дела Далматинаца. Податак је научника Џ. Хвелера из 1675.Ј6. године: „Хаљине „су им различите боје. Обућа им је парче коже, „учињене или каткад нросто само осушене и то ,вежу за ногу каишима или узицама, које се врх ,ноге укрштају, те тако тај ђон (опанак) држе. На ,ногама до колена носе доколенице од чохе или ,од коже које се састављају с чакширама боје цр,вене или какве друге, која се коме допада. Прш,њаци им немају рукава, већ их замењују рукави од ,кошуље, дугачки и пшрокн, без икаквих запонаца, ,који су около као гајтаном оивпчени. Капе су им ,дуга,чке од црвене чохе, те надају час на једну ,час на другу страну; на њима има спреда камен ,за који су заденута три иера од гвожђа таико на,чињена". ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1898 г.

И у другим иутописним белешкама има овако врло занимљивих места, која се с пажњом могу читати. 3) Трећи чланак Г Б. ПоиовиКа: ,Писмо кнеза Николе Васојевића сину Алтоману" којеје занимљиво за Николу као независна господара племена Васојевића за иуних 14 месеци. Занимљиво је и језпка ради. 4) Четврти је чланак од Ђорђа СтратимировиКа: ,Православна црква у Боци Которској. Постанак п судбнне њене". Овај чланак захвата простор од стр. 192—238. Овде је изложена историја православне српске цркве у Боци Которској, и за историју српске цркве врло важан прилог. 5) Пети чланак је од Срете Стојкови&а: ,Физичко васпитање и његове реФорме". Обухвата простор од 239—330 стране. Ово је један од највећих а по школу најважнији чланак у Годишњици 1897. год. Како говори о телесном васпитању нашега подмлатка, дакле једном од најзапуштепијих питања код нас, то ћемо се на њему дуже задржати. Писац нрво разлаже ,о потреби физичког васнитања". Алн писац овде говори у оиште о потреби физичког васпитања како у школи тако и у целом пашем народу. Управо њему је важније васпитање у целом народу па ту долази и школа као део једне целине. Иа овом месту ми ћемо гледати само што вели о физнчком васпитању у школи не подцењујућп ии оио ште говори о физнчком васпитању народа. Нама изгледа да му је од велике важности напомена у овом делу што вели: ,Најштетније и најосетније иоследице занема,ривања физичког развитка показале су се на мла,дом поколењу школском. Ни кућа нп школа не ,брину се мпого о правилном и довољном васпитању ,тела. И сам систем данашњег школовања толпко ,је штетан по телесно и духовно здравље дечје, ,да ни најбољи учитељ, ни најбољи методи не могу ,детету уштедети низ шкодљивих утицаја школ„скога живота. Узроци су: у дугом седењузаклу,пом, у рђавом ваздуху поквареном множииом деце, ,у једностраном н увећаном духовном нанрезању, ,поред усиљеног мировања и безгласне непомично,сти, на које је осуђена жива и немирна прнрода ,детиња"... Ова напомена толико је важпа, да би о њој требало врло миого говорити. Она јо кратка, али врло мпого каже; толпко много да се на ирви мах и не види онај прави њен значај. Цело наше друштво а особито интелигенција, која је ирошла кроз школе, осећа на себи иоследпце телесног неразвића. То осећа највише подмладак наше интелигенције 34