Prosvetni glasnik

306

НАУКА И

НАСТАВА

стрителнима нрилажу и ииова своиства иоказуго, на нр 'б.: високг брегг, лсиа црква, чиста школа итд. 21. Еод су числителна или броителна имена? Числителна или броителна имена есу она, кол многе ствари означаваго н.п. едант,, два, три итд. II. 0 имени во особг 0 судествителним имсннма — Разд'ћлеше сушествителних имена. 22. Кои су то суш,ествителна имена? Суш,ествителна имена пли су собствена илн нарицателна имена. 23. Коа су собствена имена? Собствена сушествнтелна имена есу такова, кол единствене само ствари озиачаваго, то ест особеногЂ каковогг човска име, града, горе, р4ке, зем.г!; на прг.: Пстарг, Павслг, Бсоградг, Србга, Дунавг,. Савва, Авала итд. 24. Кол су нарнцатслпа имена? Нарицателна имена есу такова сушествителна имена, која лице или стварг какву са свимђ осталим 'б нбиовогг , рода вооојцс озпачаваго на нрг: човекг, жена, дете, ученикг. Сугцествптелна имена или су корена или су ироизводна. 25. Кол су имена корена? Корена имена есу такове речи, кое есу саме но себн а не одђ друге речи постале на прЂ.: дрво, рука итд. 26. Кол су имена ироизведена? Нроизведена имена есу такове речи кое одт. друге какове ироизлазе на прт>.: иманЂ одт> имати, говорг одт. говорити. Наииосле сушествителна имена или су ароста или сложена. 27. Кол су имена проста а кол сложена? Проста имена есу она, кол сама по себи као праве или корене речи стое, нити су ст> другом каковомт> саставлЗше, на прт>,: око, рука итд. Сложена имена есу она, кол су нзт> више речи сас г гакл!ша на прт>.: БогословЈа, рукопист> итд. 0 склоненглмг сучцествителни имена 28. Что естт> склонеше? Склонен1е естт> пром г ];нс1пе последнегт> слога речи какве, кон се томт> променомт> едногт> или више писмена или умнолгава или и други гласт> добива, па пр.: дете, детета, мати — матере, градг — града, кншга — кншге итд. ПримЂчанге: Ове речи на концу чрезт. шта бива пром^неше? Ове речи на концу бива пром^ћнеше чрезЂ числа и падежа.

29. Колико има падежа? Падежа има седамг т. е: именителни, родителии, дателни, винителни, звателни, творителни и сказателни. 30. У колпко се числа ноставллго ови иадежи ? У два, сир 'ћчт> единственомЂ и множественомЂ. 31. КадЂ ово склонеше бива? Суш,ествителна имена скланаго се кадЂ у согозу дођу сђ другимЂ речима, кое н1зку измену изискуго. 32. Колико склонсшл има у сербскомЂ езику? Сва пременБИва сушествптелна имена у сербском езику могу се паибол!; на четири различна иачпна раздћлиги, кол се четири склоненјд називаго. 33. Како се склаиаго мушка имена првогЂ склопешл ? По првомЂ склонен11о скланшо се сва имена мушкогЂ рода, кол се свршуго на сугласна и самогласна пнсмена г, а има имена и на у а такођерЂ и о. Она нмена, кол се окончаваго на а у родителномЂ падежу имаго такођерЂ свое окончеше на а, а она кол се окончаваго на о у родителномЂ имаго а а н4ке на ао у родителномЂ ла.

Число единствено МУШ. РОДА

И. р. Дв. 3. т. ск.

таи

еленЂ

ора

кожу

соко

котао

тога

—на

ора

—уа

—ла

—ла

ТОМЂ-Му

—ну

ОРУ

-жуу

—лу

—лу

тога

—на

ора

—жу

—ла

—тао

—не

ораие

—жуше

—ле

—тле

тнмђ

—омђ

ораиомЂ

—УОМЂ

-ломђ

-тломђ

0 тимђ

—ну

орау

—жу

—лу

—тлу

Число множествено

ти

еленп

орасп

кожуси

с0к0.10вн

к0т.10вн

тшо

—на

—раа

—жуа

—лова

—ова

тимђ

—има

—има

—има

—вима

—овима

тш

—не

—раие

—жуе

—лове

—ве

—нш

—си

—жуси

—ви

—ви

тима

—пма

—има

—има

—вима

—вима

о тима

—има

—има

■—тша

—вима

—вима

ПримЂчанге. Кодт. овогђ склонеша имамо применити: 1. У родителиомЂ, творителномЂ и сказателномђ множественомЂ употреблдваго гди кои Срби