Prosvetni glasnik

11реглед школских листова

323

Други наставници сами у своје ирсдавање уплету из извора оио, што је потребно, да им иредавање буде живље и јасније; они то прочитају на часу и иротумаче. Са свим други, бољи, појам стекну ученици иа пример о каквој борбн, кад о њој прочитају опис каквог очевица, који им насгавник у згодан час нзнесе; том приликом чују ученицн речи оних личности, о којима нсторија говори, чују описнвање догађаја из уста оног човека, којн је у том догађају суделовао. Да би се на овај начин могла изучавати историја, ваља израдити за разне историјске нсриоде нарочите читанке, у којима ће бити бар из најважнијих извора штамнани потрсбни изводи. 4. Службена ирагматика. На VI збору проФесора средњих школа држаном о Ускрсу у Бечу 1897. по нретходној раснравн проФесора Норберта Швајгера којн је у кратким иотезима обележио, шта треба да уђе у закон о службеној прагматици за аустријске ироФесоре, предложсиа је ресолуција: ваља изабратн комнсију, која ће на основу Швајгерове расправе склопити у главним тачкама потиуну службену прагматнку за наставнике и ноднети је збору, да је збор по претресу поднесе миинстру просвете на даљи постуцак. На истом збору *а по истој ствари говорио је и ироФесор Ф. Дауер и предложио ресолуцију, сличну горњој. Из поднетог продлога о службсној прагматици истичемо ове тачке: I. Шта треба тражити од кандидата, да буде иостављен за наставника средњс гиколе ? 1.) Да је ноданик аустријски; 2.) да је физички подобан за наставника и да нсма више од 40 година; 3.) да је свршио целу средњу школу н у великој школи учио осам семестара; 4.) да је иоложно нроФесорски иснит из једне од прописаних груиа; 5.) да је пробну годнну ировео у одрођоној му школи; 6.) да проведе бар три године (заједио с пробном годином) у којој школи на да иостано редовним нроФесором. II. Поиуњавањс места. 7. За свако упражњено место паставпичко илн директорско расиисује се стечај и наводи се група предмета, за коју се наставник тражи, а та група мора одговаратн једпој од група, нронисаних законом о испиту нроФесорском. 8. Молбн за које место, ирилаже се сведочапство о исииту зрелости, диплома о ноложеном нроФесорском исииту н квалнФпкациона табела. 9. Ако јо молитељ у служби, има права да разгледа, како му је надлежна власт оценила рад и иоиашање; ако је та оцена неиовол>на, мора му се службено доставнти било да му се обратн пажња на махне бнло да му се да ирилика да се оиравда. 10. Једнно заслуге стечене у наставничкој служби пмају се узети у обзир, кад се нодносе нродлози о понуњењу уиражњених места. Супленат иостаје родовним ироФесором тек кад одслужи прописни број година. Само кад наставпик учини какву кривицу не мора бити унанређен, али и то може трајатп највише годину дана.

11. НроФесор отиочиње свој рад увек у почетку семестра, положнвнш нретходао заклетву; заклетву полажу и супленти. 12. Плата ће се редовпо издавати; ако то не могне да буде прпликом постављења појединих сунлената, директор је дужан издавати из своје касе унапред прописане рате таквим суилентима. 13. Паставници могу своја меота договорно променити. 14. Кад со која школа затвори, сви се редовни проФесори по иотреби службе иремештају у друге школе и накнађују им се селидбени трошкови. Иначе се ироФесор може преместнти са.мо по свом пристанку или по казни. 15. Ако наставник да оставку, надлежна власт одлучује, да ли да му се лД каква накнада и да ли може носнти наставиик дотадашњу титулу. 1(5. Паставник се ставл>а у пенсију сало по својој молби нли цо казни. Сваки паставник, кад иавршн 60. годину и кад је ислужио 26 година, има нрава да тражи пенсију, а не мора доказивати, да више ннје подобан за службу. Носло осмогодншње службе иаставиик добија 40°/ 0 своје иоследње плате као иенсију, после сваке годпно даље 2%^°/, (или за 21 годину даљо службе 2'%°/ 0 а за 30. годину 2У 4 °/ 0 ). После трпдесетогодишње службо наставник ужива као ненсију своју пуну плату. III. Дужности наставника средњих школа. 17. Наставннци се морају свега клонити, што бн од штете могло бити њихову уважењу. Своје стареншне морају с ноштовањем предусретати п њихове чаредбе марљиво извршпвати. 18. Ни један наставник не може бити члан каквом тајном друштву и иностраном нолитичком друштву. 19. Сваки је наставник дужан као тајну чувати својо званичне послове, пгго нису за јавност или што но нарочитој наредби треба. сматрати као тајну. 20. Наставник ће озбиљно — достојанствено нредусретатп људе, с којима долази у додир но службеном послу. Безусловно је забрањено приматн поклоне, који би могли утпцати на званични рад. 21. Сваком наставнику зајемчава се, да може слободцо вршити и уживатп сва права, која има као грађанин и држављанин. Као посланик у скушптини наставник нс губи право на проФесуру нити права, скопчана с положајем наставника. 22. Иаставнику не треба недељно одредити онолики број часова, колико је то законом проппсаним макснмумом одређено. 23. Ако настуии каква ничим неиредвиђена нотреба, од наставника се може тражнти. да повсћа број својих часова иајвише за шесгину максимума и ако тако узмора радитн* нреко шест иедоља, даје му со сразмерна награда. 24. Ако је наставник и разредни стареншна и књижничар или руковалац збирком учила, то му се или смањује број недељних часова са два часа или му се даје засебна новчана награда. 25. Паставник се не сме узгред бавити иословима, што не доликују његову сталежу н што су на штету његова званнчна рада. 26. Као што се чланови наставничког особља морају међусобно пазити и сноразумно радити, тако ће