Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

треба врсмсна; томе изучавању морају сс посветиги мисли и снага насгавничких кандидата; стручнс наукс непрсстано се пружају у ширину и дубину, с тога и највреднији радници једва могу да савладају скроман круг извесне струке; школовање духа у методи научног рада захтева сву нажњу, све интересовање, сву готовост наст. кандидата; с правом се треба бојати, да ће тежња двојаком, неједнаком цпљу (научном и педагошком спремању — образовању) у истом времену нромашити и једно и друго, а нарочито научно спремање. Пломеннти циљ научног спремања не треба номсшати са практичним задацима ; слободни осећај независног учења, тражења, изналажења ие треба помутити претходним осећајем ропскога рада. Наст. кандидати нека бар кратко време буду слободни ученици науке, тс да бар сјај ове ноезије нонесу са собом у будући живот; они морају бар толико самосталности научног рада стећи, да могу н поред свнју препрека колико толико научно радити. Педагошко образовање долази у главном иосле Велике Школе, после свршених стручних испита; то долази у оно време, када наст. кандидат припада живом школском организму, а године Вел. Школе нрипадају у главном иаучном образовању; то нико не спори. Не стоји више мишљење, да се настава школска само но количини разликује од академског. да школска метода треба да се нриближи академској. Научни и педагошко - дидактички задаци толико су се развили, да се они морају засебно изучавати. Школа је заиста други свет, у којем се мора човск уживети; тај свет тражи нарочите захтеве од душевнс снагз он тражи нарочите личне особине. У трећој расирави износи Л. Бизе иоуке за живот из Гетеовог епа „Хермана и Доротеје ". Прво говори писац о досадашњим незгодним издањима, као и о задацима, који су давани ученицнма на основн таких издања; писац износи нримере коментарисања овог ена, као н нример ђачких радова; свс је то внсоко и тешко за ученике, с тога су и израдо ђачке површне. Као најбољи коментар о „Херману и Доротсји" препоручује писац од Виктора Хена (У1к1ог Нећп, 81:и1^аг1); општа разлагања о епу, нацнонални карактер Немаца, оншта разлагања о Гетеу изврсна су, као и анализе о поједпним несмама, карактеристике и духовити одељци о обичајима, о животу, језику, метрици. 0 леџоти овог ена иисали су многп, и сви се слажу у томе, да овај еп представља чисти и нлеменити хуманитет, а уједно ирави немачки дух у држави и у људима: пранемачко је оно парче земље, на којем се радња дешава, нранемачки су они људи, који су на том земљишту одрасли, пранемачки је њихов живот, делање п нонашање, тако да се у овом епу огледа суштина немачког духа. Женски су типови у епу: старија, искусна мати, млада, озбиљна и љунка Доротеја; такав јс отац и син; свепггеник јс иредставник ученог сталежа, дубоког искуства и образовања; овоме противна, хумористична слика износи се у себичном анотекару. Тако се исто лепо описује сиољни и унутарњи живот крчмарев код лава, као и овој нротивна, трговачка кућа. Време, место и људи су живо, схватљиво, стварно описани. Тако сс иоказује мудрост песникова у вештини, да-опнше живот, да верно, истинито изнесе слику људи; свако песништво је не само производ моћи уображења, него и мудрости. Песник је не само творац живих слика, догађаја пуних жипросветни гласник 1898 г.

вота, него и позналац срца, светски мудрац, чија се практична ФилозоФија огледа у карактерима нојединих лица, у њиховим иогледима, радовима, нзрекама. Све ово доказује пчсац на појединим стиховима ена. У четвртом чланку говори Др. Боле: о латинском језику у "пруским гимназијама. На основи извештаја о исиитима зрелости министарство наређује, да се у будуће на исииту зрелости строже пази на нисмене радове из латинског језика; директор Боле у своме чланку доказује, да се горња наредба миннстарска не слаже са наставним нланом, у којем се говори о писменим радовима из латинског језика. У иетој расправи говори Е. Штуцер о томе: Када и како треба иредавати време Виљема I. у најстаријем разреду ? Прописано је у номачким средњим школама, да се најновнја иеторија немачка учи до. 1888. год.; али тошко стижу наставннци, да у историји дођу и до знаменнте 1870. године. Писац износи иута н начина, како би се најновија историја номачког народа могла проучити до данашњих дана; иисац ослањајући се на позната мшпљења о овом питању дајс позптивна уиуства; свугде су у кратко наглашени моменти, на које мора наставник обратити пажњу, а наводп се готово и сва литература, која говори о овом пптању. Вредно је, да и наши наставници историјо прочитају овај чланак, ношто н они муку муче, док дођу у светској историји до данашњих дан&, У иоследњој расправи износи проф. Ђајсхарт нацрт задатка географије у ирвом разреду сред. школа. Наставни нланови (у Немачкој) траже, да се у ирвом разреду у кратком нрегледу пређе цела површина земље; то се тражи у интересу свију нредмета ирвог разреда. У веронауци је потребно нознавање појодиннх делова Азије и Африке. Настава из историје нретпоставља, да се познају земље Средоземног Мора. У првом и другом разроду онисују се жпвотпљс из другнх Делова света. При описивању начнна живота по.јединих животиња треба ученици да познају бар у главном домовину тих животиња. А и у штиву номачког језика говори се о Црнцима, о Пндијанцима, о теју, кафи итд., те све ово бар у главном треба да знају ученици из геограФије. Овом нрегледу површине земљине треба додати олементе математичко гоограФије. Ка'о очигледна срества служе карте и глоб. Разумсвање земљописне карто јесте трећи део задатка из геограФије у првом разреду. Писац уводи ученике у разумевање земљоиисне карте помоћу топограФије доиовине ученика. У три .одељка говори укратко иисац о трима задацима из геограФије у првом разреду. Прво расправља писац иитање о елементима матсматичке географије. По ннсцу задатак математпчкс геограФије у овом разреду није, да се научи сама наука, колико да се нзаберу л>ни појмови и чињенице, што је апсолутно иотребно за разумевање нрегледа површине земљине. За ово је довољно: оријентисање на хоризонту и на небесној кугли; свакидашњи ток сунца и звезда; мељање хоризонта и нута звезда при промени места с којег се посматра; у вези са овпм облик земље, стожери, упоредници, повратници, стожерници, поднсвци, полутари појасеви све то елементарно. За тим говори иисац о свима тачкама математичке географије у оном обиму и облику, у којем то треба ученицима износити ; ту се говори : о видику н његовој равнини,

43