Prosvetni glasnik

НАУКА

са лектиром; у свим се разредима прсводи на матерњи језик. ') [Занични наставни нлан за реадне гимназије нрописује то исто, с том разликом, гато су граматичко градиво и лектира смањени и нешто друкчије расподељени. Тежи радови Цицеронови и Тадит нису прописани. 2 )] ПЈилер је мишљења, 3 ) да је настава у латинском језику и у грчком само за оне потребпа, који желе да се научно образују. Наука црпе из извора, а ниједна се права наука не може задовољити изведеним судовима, но мора до извора ићи. Највигаим круговима другатвеним потребно је исторнјско образовање, ансторијско образовање условљује ближе познавање оних културних народа, којимаје наше властито образовање одређено. Мисли и идеје класнчке литературе су основ и корен наше модерне образованости, и њезини темељи неће бити чврсти без познавања класнчке лнтературе. Нико неће темељно схватити задатке модерне образованостн, ако не познаје развој човечје културе од њезиних елемената у класичком старом веку, па до њезиних садашњих облика вели Бауман. ') Римљани су на државноправном пољу, па у неком смислу и на црквеном, нарочити утицај извели, и латински језик је копча која везује нови век за стари; Грцима пак имамо да захвалимо на готово целокупном естетичком образовању. Потпуно историјско образовање даје нам ирема томе само знање латинскога и грчког језика ; ако се само један од тих језика учи, основа Ке бити једнострана. Дух се пак једнога народа нигде ие испољује тако јасно, као у његову језику; ако хоћемо да свестрано изучимо један народ, морамо и његов језик знати. Да се граматички закони матерњега језика могу изучити и без страних језика, то нам сваким даном доказују припремне и основне школе. Али две су стварн, које се могу постићи само страним језицима, где је матерњи језик немоћан. Страни језици су ученицима даљи, с тога их могу лакше и вољније посматрати и управљати своју пажњу на њих; к тому чине и поређење могућим и тиме се задобива за мишљење вежбање, које је у толико богатије, у колико је страни језик облицима својих речи и мисли, те тиме и начином мигаљења, од матерњега језика удаљенији п у колико су сами ти облици богатији. Мишљење је ствар вежбе, и што је вежбање чешће и нро') В. Ргор-атт Деа Огобзћегго^Псћ Не8818сћеп Оутпа8тш8 211 Иеззеп. 1897. Стр. 4. 2 ) В. 1,ећгр1ап 1'иг сПе 11еа]Јгушпаз1оп. Стр. 6—7. 3 ) В. ЗсћгПег, Н. (1. р. Р. Стр. 409—413, *) В. Ј. Баитапп, Уо1к88сћи1е, ћоћеге 8сћи1е иш1 ТЈшуегзЈШ. Стр. 76.

цеси су мишљења глађи, поузданији и без препрека. У том школовању мишљења предњаче стари језици далеко испред нових: на онима имамо богатију залиху у средствима за раздвајање и склаиање наше мисаоне садржине.') Али уираво та разлика у начину мишљења чини и највећу тешкоћу за ученика, која се може савладати само дугогодишњим прожетим заннмањем са античким светом; ако се ма из којих разлога овај захтев не може испунити, то тим отпадају по потреби п најбољи разлози за одржавање старих језика у наставном плану средњих школа. У сваком се језику находи и особени поглед на свет и познавање нас свакога страног језика уводи даље у познавање духовнога живота народа. 2 ) Како се према томе самим матерњим језиком пикада не може задобити ово вежбање у довољној мери, то се такав резултат никако не да ни постићи у току истога времена; а пошто су настави при ограниченом времену велики задаци стављени, то је већ ова уштеда. времена од Фундаменталнога значења. За образовање осталих духовних радњи чине стари језици исту услугу (као што се то по себи разуме) као и све литературе, кад се с њима као што треба у настави постуца: они обогаћују дух представама, развнјају Фантазију, оплођују чуства н дају вољи правце. За васпитање је омладине од нарочите вредности, што старе литературе, а нарочито грчка, дају типска стања, догађаје и људе, који се као узорп применити дају и који су својом савршеношћу при свој простоти подесни за искуство учениково, те могу све његове интересе да пробуде и развијају. Али да би се тај циљ могао постићи, мора се наставом досећп дотле, да се задобије сватање мисаоне садржине и уметничке Форме античких класика, који су за наставу подесни, на основу тачнога разумевања језиковнога облика. Наше друштво још ннје дошло до тога стенена развића, да увиди корист класпчких језика, с тога ће се њихова вредност у нас тек касније моћи правилно схватпти и као што треба у настави применити. На нама јс, да за сада радимо бар толико, да то време наступи што скорије, како бисмо се што нре моглн изједначити са осталим народима у културним срествима. *) У нас се, истина, у гимназијама предаје латински језик, али он је у наше школе уведен не из уверења о његовој потребности, јер се наше друштво, као што споменусмо, још није могло до тога уверења развити, но једино из разлога, да би се и нашим средњим школама. могао дати назив „ги') В. А. ЂгсМеп^еМ, 81ис1шт Дег бргасћеп. Стр. 123. г ) В. ЖаШ, А11§'етете РаДа^о^Јк. Стр. 376. * Са овим се иогледима уредништво не слаже.