Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

мназија", те да би тако и иаши учениди имали тгриступа иа страним универзитетимг). Иначе је, као што се сада предаје, латински језик у нашим школама потпуно непотребан, јер се њиме никако не могу постпћи циљеви, који се од наставе латипскога језика траже, пошто пам он не служи ни за поређење са матерњим језиком, ни за удубљење у граматичке категорије и њихове односе, — а престаје баш тада, када би, у другом погледу, могао бити у настави од користи, т. ј. када би требало својом литературом да уведе ученике у познавање духовнога живота једнога народа. Ово је управо главни циљ, ради кога један језик треба учити, а ако се до њега не досегне, свако је учење тога језика сасвим излишно, пошто се претходни циљ, језиковно-логичко вежбање, и на другом језику даје задобити, с којим се уједно и даље иде (у нас је у том погодном положају само немачки језик, али се, на жалост, можда само изузетно н њпме нравп циљ постизава). Ј ) Са великим сам задовољством походио часове латинскога језика и у Гисену, и у осталим гимназнјама у Немачкој, а нарочито у нижим разредима, п увидео сам, да је латински језик прави рјегге (1е 1оисће за даровптост ученичку. Ми тога срества немамо, с тога. се тако често и варамо у даровитости ученика, шта више у 1. разреду немамо ни једнога новога нредмета, који би изазвао заинтересованост у ученика и побудио их на рад. Ово је бесумње један од главних узрока велнком неуспеху у нашем 1. разреду, ученици само ту продужују основну школу, и једино је још, што је ново и што је кадро да их заиста за часак заинтерес УЈ е — латинска азбука. Ео је год хтео ове ствари да носматра, уверен сам, да ће ми то одобрити. Дајте деци што ново, заинтересујте их, изазовите им нехотичну пажњу н побудите их тим на рад и ус-нех ће одмах бити бољи. Пошто се постуици у настави латинскога језика не би дали у нас нрименити, то ћу их прећи сасвим укратко и истаћи најважније: Граматика се учи индуктивним путом и облпци се ноказују увек у реченицама (н. пр. го1а ез! го1ии(1а, 1'огта гоГае ев! го!иш1а, го1ае ез1 1'огта гоI ип(1 а , уМео гоГат го1шн1ат, го1а , 1иа 1'оппа ез1 гокшкк, 111 гоГа гоћинЈа ебГгасИиа), иошто се само тако може ученику смер падежа јпрнказати. У из') Слободан сам на овом месту позвати се на свој чланак Ј >Класичка настава и млади народи® који је изии(ао у Саоменици Мора Еармана, што су је нријатељи и иоштоваоди издали ириликом његова двадесетпетогодишњег јубилеја (Ет1еккопуу Кагтап Мбг ћи820по4еуез 1апап типкааза^апак иппереге. ВиДарев* 1897. Стр. 139—143.), где се опширније о том питању расправља.

357

говору се глас, обележен словом „с", изговара увек као ,к", а „1Г" увек као „ци", дакле /{икеро, рагио. Ово је пе само просто но и правилно, и ниједан се разлог за друкчији изговор не да навести, вели Шилер. 1 ) У многим је већ заводима овај изговор усвојен, а у неким само донекле, тако сам у једној реалној гимназији у Берлину чуо изговарати: ратио, нагио, али Це зар, Диг^еро. Пошто су падежи у реченнцама научени, нрелазе се одвојено од реченице. Падежи се обично механички не ређају, но наставник именује бро.ј и надеж, а ученик га одмах казује на задатој именици, или наставник казује латинску именицу у ком надежу а ученик му износи немачку у истом облику, или се оба ова поступка комбинују. Овако сам вежбање видео готово у свим немачким гимназијама и ван сваке је сумње оно од много веће користи но оно у нас уобичајено несвесно ређање именских и глаголских облика. Већ је у општпм одредбама о поступцима у настави а и касније, поменуто замењтање аравила угледним иримером. То се примењује свугде у језиковној настави, нарочито пак у настави латинскога језнка пошто ова насгава својим граматичким делом највише доприноси логичко-граматичком образовању ученика. Латинске угледне прнмере извосим из Валдекове граматике 2 ) која се у гисенској гимназији употребљава, а грчки ће се нзнети на свом месту из збирке примера, коју су сами проФесори за своје ученике саставнли. Л.атинских иримера има свега 114, и овде се износе са бројем под којим се у књизи находе. 4. Наишћа1 рппсерз (= ргшшв) 111 ргоеПиш П)а1, иШпшв ехсеЛећаГ — Саезаг рптив — рпто — рптит — ргјтат ћаис игћет ехриоиатН. 5. Тћет181ос1е8 (НведЧиз ега! и4 А1ћетеи818. 7. Еа (1етит ев! \ега а.т1сШа. 10. Ма(ег ћНит тог!ет (с1е тог!е) ра!;п8 се1а\'Н. 16. N11111 1)01(1, али шћП теНиз. 40. 1п (Нез сгевсеге. 47. УеПет, с1от1 е.88ет. 48. N181 А1ехапс1ег евзет, 1)ш§еиеб еббет. 72. Мето ћип 1§пауи8 ега1, <111111 агта сареге!. 88. Ш с1с81п1 У1ге8, Ншкзи ез(; 1аис1аис1а уо1шНа8. 114. Нос 1(1ео (1е те (Нхј, и! Тићего п\Ип 131108сеге1. ') В. ЗсМИег, Н. (1. р. ]?. Стр. 416. 2 ) В. ТУаМесЈс ЛидизГ, ^а^еиизсће 8сћи1§гатта11к ие1)»1 етеп АпНап^ ићег б4ШзМк Гиг а11е ЕећгаизиНен. II АиД На11е а. 8. 1897. Стр. 181. и даље.