Prosvetni glasnik

572

Напомена. Гимнастака с играњем је у свима разредчма са 2 часа недељно. Певање (глаеови, хор) је обавезио за ученице, које имају дара и гласа за певање. Немачки или француски језик су изборни нредметн, тако да се један од њих учи кроз све разреде са 4 часа недељно, а други (или руски језик) у вишим разредима (IV —VI) иао добровољан предмет са 3 часа недељно. Женски рад је са б часова недељно кроз све разреде за ученице које не уче туђе језике. ПБр. 18.323 12. октобра 1898. год. 1 у Београду. Министар иросвете и црквених иослова, Андра ЂорђевиЋ с. р.

Свина директорима средњих школа Неки дироктори средњих школа обратили су ми се питањем: да ли ће и од сада 25 пеоправданих иаостаиака бити онај број изостанака преко кога се ученику не може доиустпти даље редоино учење, него се мора из школе одлучинати. У распису од 19. пр. мес. ПБр. 12871 скренута је нарочита пажња на то да се ученичким неуредностниа у погледу задоцњавања и неопраг,даних изостајања од школе што озбиљније стаје на пут. А у том правцу код нас има да се доста ради. .Тер у статистичким подацима о нашим средњим школама неуредно похођење школе од стране ученика има своју сталну рубрику. Број ученика, којиу току целе школске године немају нн један пеоправдан изостанак, веома је незнатан, те је према томе и проценат уредних ученика, т.ј. таквих, који свакн свој изостанак и онравдају, веома мали. А у самој ствари треба да буде обрнуто : број неуредннх ученика треба да се губи у оној гомили савесних и уредиих ђака, који од школе изостају само онда када одиста и морају, када пх на то нагони болест или каква друга иеотклоњива сметња. За уредно пак похођење школе од стране ученика не везује се само у успешност наставе, негоје оно, и ово је много важпије, знак њихове ђачке коректности, мерило њихове моралне ваљапости. Код учињених а неоправданих изостанака није суштина у томе што је ученик ироиустио неколико часова, пзгубио неколико лекција, јер се све то да и накнадити, него је тежиште кривице и онасност у томе, што је то нут за навикавање да се не врше своји послови, да се избегну своје дужности. С овог гледишта треба посматрати ученичке неоиравдане изостанке, ирема чему ће онда јасно бнти да

није толико број изостанака колико стечено уиерење да је учепик немарљив и неуредан, што ће наставничку колеги.ју опредељивати за јачу казну. Ирема томе узроци изостајању, ништавност тих узрока, немогућност да се изостанци правдају, главно је на што треба обратити пажњу и што треба ироцењивати ири одлучивању о томе хоће лд се какав иеуредни ученик и даље трнети у школи. Довољио је само неколпко изостаиака, којн се ничим не дају нравдати ( бежање с часова, очевидна немирљшост у аохођењу школеит. д.), па да учеиику даду обележје неуредности, а ова се не смс у школи трпети. Иолазна тачка при овом мора бити начело: да ученик не треба да има ни један неонравдан илостанак. Да.би нак и у овом послу но нашим средњим школама било нотребне једпообрашости у иоступцима наставиичким, препоручујем Вам да пазите да се у погледу иравдања ученичких изостанака и казнама за псоиравдане нлостанке поступа по овим одредбама: 1. Ученици ће-бити дужнн да за свакн изостанак од школе, који буду моглн иредвидетп, напред известе свог разредног старешину, казујућп и узрок своме изостајању. У сумњивим случајима боловања директор ће се : ирема нотреби и могућности, нослужити иравом које му даје чл. 95. закона о средњнм школама, те се иреко школског лекара о истинитости боловања уверавати. 2. У с.п чајима када ученику није могућно нредвидети иотребу изостајања, те му и за изостанак не буде могућно јавити раније, ои ће бити дужан изостанак накиадно оправдати још истога дана, када је изостанак учпњен. Правдање може бити усмено п иисмено, како је то већ казано у расиису од ПБр. 12871. Уверења о боловању ие морају бити увек лекарска; довољна је н сведоџба родитељска, старатељска и т. д. Ово сада у толико пре, што је ту школски лекар, који ће у случајима нотребе мо!1И иравдања ове врсте проверавати. 3. Не буде ли пак ни један од горњих случајева, т.ј. нпти ученик напред јави разредном старешини о свом изостајању нити га накнадно, још тога дана, о узроку нзостанка извести, разредни ће старешина бити дужан одмах, најбоље писменим иутем,. о томе известити родитеља или сгаратеља ученичког и потражити објашњења о недоласку. Овај ће посао разрсдне старешине бити дужие вршити још истога дана или најдаље сутра даи када је изостапак учињен, те ће нрема томе свакога дана морати нрегледати школске дневнике радн уверавања о уродном односно о неуредном нохођењу школе од стране учеииш својих разреда.