Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

ХришЛанска наука се учи кроз целу основ. школу (1—14 курса). У нижим курсевима учп се библиска историја, стари и новп завет, читање појединих глава из библије с кратким објашњењима и иропитивањем садржине, даље катихизис и извесан број нсалама за певање. Свакога дана настава се и почиње и свршава молитвом коју обпчио чита сам наставник а после молитве пева се по који исалам. Са читањем библије почиње се од 5-ог курса. Готово свакога дана настава почиње тиме, што учител> прочита само један одељак или делу главу из неког јеванђеља, у којој је описаи који догађај из Христова живота, то прочита још који ученик, а за тим учитељ пропита ученике о садржини. То траје обично 15 минута, а после се прелази на учење катихизиса. Настава из катихизиса је веома сухонарна, заморава јако деду и односи много времена. То увиђају и сами шведски учитељи, и у последње време иочели су дизати свој глас противу тога и у штамии и на својим зборовима. Али свештенство има јакога утицаја на основ. школу, с тога, што су обично свештеници преседници школ. одбора, а они најчешће врше непосредни надзор над основним школама и не допуштајући никако, да се што мења у веронауци. Они себе сматрају као једино компетентне за одређивање наставног градива из веронауке. Матерњи језик учи се такође кроз целу основ. наставу. У првом течају служе се при шчитавању немачком гласовном методом. Овде нисам нигде нашао на старинско срицање, као што сам то нашао на другпм местима. У опште читање је у свима течајевима лепо и правилно. У нижим курсевима имају неколико различитих читанака нриватнога издања, а у старијим једну повећу читанку која. је државно издање а употребљује се у свима школама у земљи. Уџбеници су богато илустровани с одабраним чланцима из историје, ириродиих наука, земљониса итд. Поред читанака ученици чешће читају на часу друге лене и иоучне књижице и песме из дечје литературе или иатриотскога садржаја.. У најстарпја 2 ку]>са ученици имају поред читанака и један роман из шведске нсторије са илуетрацијама, који читају као ичитанку. Учење граматике не односи онолико времена као у нашим школама.') Да се граматика не учи у оволикој онширности у наишм школама, могло ') ПГседска граматика за ослон. гакоде (за све курсеве) ијноси ,једиа/40 дистова маде осиице, у којој су још многооројни примери аа инсмена вежбања.

би се много више пажње поклонити оваквим читањпма и код нас а моје је мишљење, да би од тога далеко више користи било, како за само читање и изучавање правилнога говора, тако и за буђење патриотизма у натпе омладине, но што се има користи од пзучавања сувопарних граматичкпх правила, која се уче и знају само у школи, а чпм се прекорачи школски ираг, то знање ишчезне, к.ао да га није ни било и не буде никакве вајде од тога. Богат материјал за оваква читања имамо у нашим лепим народним несмама и прииоветкама и у описима догађаја из иаше иовије историје. Декламовања нема оваквог као што је у нашим школама. Декламбвање им се састоји у томе што поједине лепе саставе у стиховима читају из књиге мало лакше и с нагласком. Лисање. У швед. основ. школама разликује се тројако иисање: правилно писање, лепо писање и стилнисање. Код првога писања обраћа се пажња на правилно нисање појединих слова речи и реченица, да. се не изостављају поједина слова итд. Код другога писања пази се више на естетичну страну при писању, а под трећим подразумевају се писмени сасгави и различита друга нисмена вежбања, која су потребна у практичном животу. За ову другу врсту писан.а узимљу се примери из уџбеника (граматичице), које учитељ диктира а ученици иснисују, а после наставник нрегледа ђачке радове и подвуче погрешке црвеним мастилом, па их врати ученицима а они поново правилно нсписују иогрешно написане речи. Месечник. (Мопас! ћок). У неким школама налазио сам на једну веома интересантну ствар у писању. Почињући од 1-ога курса па кроз целу осповну школу ученици нишу у једној свешчици (коју зову месечник —• топа<1 ђок) свакога месеца по једну страну. У нижим курсевима ученици нишу поједина слова, речи и реченице, а доцније долазе различита писмена вежбања и састави. Те се свешчице чувају, и иду с ученицима из течаја у течај; и на свршетку школе врате се ученицима. По овим сачуваним проиисима може се видети како .је који ученик нанредовао у писању у појединим курсевима, и за све време школовања, а ове квижнце су у исто време и лепа успомепа учепицима. Сва писмена вежбања у старијим курсевима имају више нрактичан карактер с нарочитим обзиром иа доцнију употребу у животу. Пи-