Prosvetni glasnik

ИАУКА И

НАСТАВЛ

79

смене ђачке радове учитељи прегдедају и поирављају црвеиим мастидом код својих кућа иди заједнички с учеиицима у шкоди. То може да буде с тога, пгго овде ученици ређе нишу (3—4 пута у недељи) па је и могуће да учитељ исправи погрешке ђачке. Ади код нас се пишу по негде и но 2 прописа на даи, те учитељ и поред све добре воље, нема кад да то чини, кад у разреду има по 40—50 ученика. По моме мишљењу боље је овако ређе писање и иод надзором наставника у шкоди, но често писање прописа код куће. Ми свуда, па и у писању више обраћамо пажњу на квантитет но на квадитет. Обедежене речи (погрешне) мора ученик правидно поново 1—2 пут да исиигпе, па тек онда да пише опо, што и остади другови, који су нравидно исписади своје радове. У многим шкодама наишао сам на усаравно иисање, које је и код њих, као и код нас, заведено пробе ради. Ученици који у 1-ом курсу почну писати усправо, морају кроз цеду основ. шкоду тако писати. Шведски учитељи имају двојако мишљење о овоме писању. Наставници-це који раде у нижим курсевима бране ово писање, и наводе ове раздоге: а) у 1-ом курсу дакше је научити децу овом писању но косом, а опазидо се да су и сама деца но природи накдоњенија овом писању но косом; б) деца при овом писању седе правидније; в) ностиже се бољи успех са овим писањем; г) деца у ошпте депше нишу. Многи су опет против овога нисања. Они веде: доиста је дакше научити децу овом писању но косом и деца у почетку доиста депше пишу, ади се доцније не постижу особити резудтати. Што се тиче држања теда дечјег при иисању, они тврде, да оно не зависи у опште тодико од начина иисања, кодико од самога настојавања учитељева да деца увек седе правидно нри писању. 1 ) А нарочито у нижим курсевима треба учитељ да обрати нарочиту пажњу на правидно седење ученика при писању, и да буде неуморан у исправљању и опомињању. Но највећа је мана овом нисању, веде они, што се њиме не мож.е брзо писати, а такво је писање најпотрепније у животу. Рачјн. За сваки курс програмом је детаљно прописано шта се има прећи. Тако у 1-ом курсу учи се од 1—10, у П-ом 1—30, у Ш-ем 1—50, у 1У-ом, 1—100, у У-ом 1—1000 итд. (Ово одговара нашем програму из рачуна за ноду') Као нрилог овоме тврђењу и ја могу да наведем и то, што сам надазио неправилно седење ири писању и код оних унитеља код којих је усиравно писање заведетто.

годишње течајеве). Уче се сва 4 вида рачунања, унознавање са метарским и новчаним системом и деобом времена, интересно рачунање, нравидо тројно итд. У иосдедњем курсу и у мушким и у женским шкодама предаје се и просто књиговодство. Пошто рачунање с метарским и новчаним системом додази сваки час у употребу, то и деца имају придике да се још и код својих к}'ћа упознају у неколико с њима, те у шкоди има то упоЗиавање само да се настави; с тога се још у ирвим курсевима (I и II) почиње са метарским мерама и новчаним системом. У нижим курсевима рачун се предаје дено и са очигдедним средствима: коцкама (које сваки ђак има и које су школска својина), куглицама, цртањем црта, тачака, крстића итд. на табли и табдицама,. са задавањем нримера из живота и околине дечје, који су увек природни и смишљени. Код појединих учитељица сам само надазио да траже веома брзе одговоре од ученика, јамачно ради тога, да иокажу, како њихови учеиици могу и веома брзо да рачунају! Учитељи у старијим курсевима држе се на против увек пггампаних уџбеника, и задају увек примере само из књига. На усмено рачунање се у опште мање пажње обраћа ио на писмено. Пнтересантно је то што ја у овако ведикој и богатој вароши, која троши више од 1,000.000 кр. годишње на своје школе, нисам нашао ни у једној школи онако велику и скупу руску рачунаљку, као што је код нас махом све шкоде и на селу имају, но свуда малу, просту и више за ручну употребу, која не стаје више од 1—2 круне. Домаћи задаци задају се 1—2 пута недељно, које учитељ поправља иди у школи с ученицима или код своје куће. Геометри/ја се учи у последња 4 курса. Учи се о динијама, угдовима и новршинама; цртање и срачунавање новршине и запремине код : коцке, призме, пирамиде, цилиндра, конуса, кугле итд. конструкцијоно цртање (цртање машина, адата и појединих нредмета) у школи и код куће, све у нерспективи. Ово цртање у носледња 2 курса веома је лепо, и код заузимљивијих учптеља ученици раде ове радове тушем и воденпм бојама с највећом вољом и интересоваљем. Ко впди ове радове, неће веровати, да су ово радови учеиика основ. школе, но ће мислити, да су то радови ученика које техничке школе или реалке. У шведским осн. шкодама се у опште више и боље црта но