Prosvetni glasnik, 01. 03. 1899., S. 27

НАУКА II НАСТАВА

139

неко извесно, подуже време. Касније ћемо видети, где су те границе. Према томе сасвим је јасно, да су беланчевина, маст и угљен-хидрати важни и битни саставни делови наше хране. Без њих тело не може, и они су меридо, по коме се цени вредност ове или оне врсте хране. Које јестиво иди која врста хране нема у себи тих саставних делова, или их има, али мало или у таком облику и саставу, да их је тешгсо сварити, асимиловати и у телу употребити: та врста не може иодмирити све иотребе нашега тела; не може нас исхранити. Од ње можемо бити сити, али пе нахрањени а то рећи: она може задовољити желудац и црево и утолити тз. местну глад, али не може намирити све потребе живих ћелија и живога ткива, пего их оставља да гладују. Та глад не осећа се онако као она у желудцу и цревима. Она нас, истина, не мучи, — али је баш за то много озбиљнија. Подрива постеиеио и полако и масу тела и његове снаге. Кад је то тако, онда је, наравно, најпрече да дознамо, има ли тих саставних делова и у храпи наших ученика, о којима је била реч. Знамо шта су за јело доносили; имамо и мере појединих врста те хране, само нам још остаје да одговоримо на иитање: има ли у тим врстама хране оних битних саставннх делова — беланчевине, масти и угљен-хидрата, па ако их пма: колико их има, и како одговарају (врстом и количином) потребама дечјег организма I На питање о квалитатџвном и квантитативном саставу које врсте хране ласно је. одговорити по хемијским анализама тих врста. Њих има потпуно и тачно изведених за сва позната јестива ма у ком облику, и по њима се може рећи, шта има у којој храни, и колико је чега у њој. И ја ћу, дакле, за основу својих истраживања узети резудтате тих хемијских анализа, па по њима одређивати, има ли у храни наших ученика беланчевпне, масти и угљен-хидрата као најважнијих храњивих делова, и ако их има, колико од свакога ? Али јш то не би било сасвим тачно. Хемијске анализе ноказују, истина, сасвим тачно, шта има у којој храни, и колико га има, али нам не објашњавају оно,' што је у нитању о исхрани најважније: — не кажу нам, колико

хране, у желуцу свари и коливо их тело асимидише — дакле стварно употреби — а колико неупотребљено кроз желудац и црева прође. То је за пас важније, јер само те количине ваља у рачун узимати. Та ми не жнвимо од онога, што поједемо, него само од онога што сваримо п асимилишемо, а у томе може бити велике разлике. Гдекоја храна може имати свих потребних храњивих делова у обилатој количини, али су у таквом облику, да се рђаво варе и асимилују, те да им за то највећи део неупотребљен кроз тело прође. С тога се и поред хемијске анализе свакад морамо питати: како се беланчевина, маст, и угљен-хидрати у овој или оној врсти хране варе и асимилишу; : — другим речима : колико се од њих у телу доиста уиотреби? На то питање одговара нам Физиологија. Оиа је небројеним онитима на човеку и животињи тачно исиитала и одредила, колико се од тих материја из појединих врста хране може употребити и употреби, а колико од њих опет неунотребљено кроз желудац и црево пролази. Тек кад се резултати тих истраживања узму у рачун, могу нам хемијске анализе помоћи, да решимо питање, одговара ли која храна потребама овог или оног организма. И ја сам се држао тога начела и ношао сам тим путем. Поред хемијске анализе сваког оброка напшх ученика одредио сам свакоме и оне количине, које се доиста могу сварнти и асимиловати, па ћу тек на оспову тих података даље закључке изводити. Моји бројеви ће означавати, дакле, праву храњиву вредност намирница наших ђака, —- т.ј. оне количине беланчевине, масти п угљен-хидрата, које се доиста могу употребити. Ево тих иодатака.

1. Дича Од храњивих делова својих гао је асимиловати и употребит

се од тих поЈединих саставних делова, 11Р0С11КТНИ глдспик 1899. г.

1. Матија Радовановић • 9-70 2. Радосав Ристовић • • 26'67 3. Периша Чековић • -15-75 4. Радомир Ристовић • 29 10 5. Василије Боровац ■ 14-55 0. Милорад 'Бокић • • 9*70 7. Божидар Диновић • 24-50 8. Светислав Петровић • 24--50 9-70

намирница мои: грама масти угљ. хидр.

5-0 13-75 9-02 15-00 7-50 5-00 11-50 11.50

који ! 9. Вељко Гвозденовић

90-50 248-87 147-67 271-50 135-75 90-50 226-25 226-25 90-50

1.8