Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

139

неко извесно, подуже време. Касније ћемо видети, где су те границе. Према томе сасвим је јасно, да су беланчевина, маст и угљен-хидрати важни и битни саставни делови наше хране. Без њих тело не може, и они су меридо, по коме се цени вредност ове или оне врсте хране. Које јестиво иди која врста хране нема у себи тих саставних делова, или их има, али мало или у таком облику и саставу, да их је тешгсо сварити, асимиловати и у телу употребити: та врста не може иодмирити све иотребе нашега тела; не може нас исхранити. Од ње можемо бити сити, али пе нахрањени а то рећи: она може задовољити желудац и црево и утолити тз. местну глад, али не може намирити све потребе живих ћелија и живога ткива, пего их оставља да гладују. Та глад не осећа се онако као она у желудцу и цревима. Она нас, истина, не мучи, — али је баш за то много озбиљнија. Подрива постеиеио и полако и масу тела и његове снаге. Кад је то тако, онда је, наравно, најпрече да дознамо, има ли тих саставних делова и у храпи наших ученика, о којима је била реч. Знамо шта су за јело доносили; имамо и мере појединих врста те хране, само нам још остаје да одговоримо на иитање: има ли у тим врстама хране оних битних саставннх делова — беланчевине, масти и угљен-хидрата, па ако их пма: колико их има, и како одговарају (врстом и количином) потребама дечјег организма I На питање о квалитатџвном и квантитативном саставу које врсте хране ласно је. одговорити по хемијским анализама тих врста. Њих има потпуно и тачно изведених за сва позната јестива ма у ком облику, и по њима се може рећи, шта има у којој храни, и колико је чега у њој. И ја ћу, дакле, за основу својих истраживања узети резудтате тих хемијских анализа, па по њима одређивати, има ли у храни наших ученика беланчевпне, масти и угљен-хидрата као најважнијих храњивих делова, и ако их има, колико од свакога ? Али јш то не би било сасвим тачно. Хемијске анализе ноказују, истина, сасвим тачно, шта има у којој храни, и колико га има, али нам не објашњавају оно,' што је у нитању о исхрани најважније: — не кажу нам, колико

хране, у желуцу свари и коливо их тело асимидише — дакле стварно употреби — а колико неупотребљено кроз желудац и црева прође. То је за пас важније, јер само те количине ваља у рачун узимати. Та ми не жнвимо од онога, што поједемо, него само од онога што сваримо п асимилишемо, а у томе може бити велике разлике. Гдекоја храна може имати свих потребних храњивих делова у обилатој количини, али су у таквом облику, да се рђаво варе и асимилују, те да им за то највећи део неупотребљен кроз тело прође. С тога се и поред хемијске анализе свакад морамо питати: како се беланчевина, маст, и угљен-хидрати у овој или оној врсти хране варе и асимилишу; : — другим речима : колико се од њих у телу доиста уиотреби? На то питање одговара нам Физиологија. Оиа је небројеним онитима на човеку и животињи тачно исиитала и одредила, колико се од тих материја из појединих врста хране може употребити и употреби, а колико од њих опет неунотребљено кроз желудац и црево пролази. Тек кад се резултати тих истраживања узму у рачун, могу нам хемијске анализе помоћи, да решимо питање, одговара ли која храна потребама овог или оног организма. И ја сам се држао тога начела и ношао сам тим путем. Поред хемијске анализе сваког оброка напшх ученика одредио сам свакоме и оне количине, које се доиста могу сварнти и асимиловати, па ћу тек на оспову тих података даље закључке изводити. Моји бројеви ће означавати, дакле, праву храњиву вредност намирница наших ђака, —- т.ј. оне количине беланчевине, масти п угљен-хидрата, које се доиста могу употребити. Ево тих иодатака.

1. Дича Од храњивих делова својих гао је асимиловати и употребит

се од тих поЈединих саставних делова, 11Р0С11КТНИ глдспик 1899. г.

1. Матија Радовановић • 9-70 2. Радосав Ристовић • • 26'67 3. Периша Чековић • -15-75 4. Радомир Ристовић • 29 10 5. Василије Боровац ■ 14-55 0. Милорад 'Бокић • • 9*70 7. Божидар Диновић • 24-50 8. Светислав Петровић • 24--50 9-70

намирница мои: грама масти угљ. хидр.

5-0 13-75 9-02 15-00 7-50 5-00 11-50 11.50

који ! 9. Вељко Гвозденовић

90-50 248-87 147-67 271-50 135-75 90-50 226-25 226-25 90-50

1.8