Prosvetni glasnik

146

НАУКЛ л\

НАСТЛВА

чава децу руч. радовима и иази на њих. Он добива за то време бесплатно нутовање, стан, храну и 100 круна награде. На селу деца остају 1—2 месеца и за то време сасвим се оиораве и ноправе. Деца се мере и при одласку и доласку са колонија, па је нађено да је разлика у тежини тела при новратку у веколико килограма. Деца на селу проводе безбрпжан дечјн живот у слободној игри и трчању на чистом ваздуху а при доброј храни и нези. Таквих ђачких колонија било је у прошлој години 24 са 608 ученика-ца (269 дечака и 389 девојчица). Свако дете провело је просечно по 63 дана на селу. На ђачке колоније издато је 21.222 .15 бге или иросечно по 34 .37 круне за свакога ученика. Ова је сума нокуиљена нешто од добровољних ирилога п ренте великих новчаних завештања добрих људи, а не.што је сама општииа дала. Школска куаатила. У већини основ. школа у Штохолму уређеиа* су веома лена и модерна школ. купатила за ученике. Школе које немају својих сонствених купатила, шаљу своје ученике у оближња јавна купатила. А ире краткога времена глав. школскн одбор донео је одлуку, да се школска купатила уреде код сваке школе. Купатила су или са округлим кадама (по 15 када), или са озиданим четвороуглим басеном. Сваки ученик окуна се у 3 недеље 1 пут у школском куиатилу (10—12 пута годишње), а свако кунање за 1 ученика стаје од прилике 0 '05 бге. У прошлој годипи у свима школ. купатилима било је 55.596 купања, која су сгала 3209 .26 круна, • Ученици се кунају под надзором, а носле купања остају још 2 часа у школи да не би назебли. Деца се особито радо купају а нарочито девојчице. Школска купатила имају и васпитну вредност, јер се честим купањима ученици навикавају да пазз на чистоту свога тела а сем тога кунања утичу благотворно и на здравл>е дечје, јер су деца која се чешће купају н здравија и свежија. Јо«ан М илијошј Т .ј учитељ. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ ирве половине овог века

Није без значаја пратити развој наших нросветних установа кроз све деценије овога века, који је ево већ на измаку. Тим пре, што .се на про-

светним установама јако огдеда развој и степен образовања, који смо мм постигли од оиог доба, када је нукла прва пушка за ослобођење, па до дапашњег дана. На просветним усгаиовама и њцхном иапретку или опадању, у исто време, види се и напредак делог нашег државног и политпчког живота, целог економског развића. Мене у државном животу осгавиле су јаког трага и на развитку просветних установа. Изучаватн развој иашег иросвећивања значи у главноме паучити постепени.рашггак и осгалнх нашпх установа или бар по развоју просвете суднти како су се развнле н друге граие пашег друштвепог живота. Мало је земаља, у којнма се тако јасно даде вндотп, у колико је зависила просвета од економског стања једног нароДа, као што се то ,-даде проучитн у Србнјп у току овог века. Исто тако у Србијн може се, чиии ми се, вндети, колнкога н каквога је утнцаја нмала иросвета на масу народа као н то, колпко су друге установе државне иомагале нли одмагале нросветн. Јер развитак нојединих сталелга у друштву потнуно зависп од развића целокуиие масе. Стуиањ образовања код масе огледа се на учевнима, који су ноникли нз те масе народа. Ннскост масе и порочност одбија се као у огледалу на њеним високим дичностима. Патње и страдања масе народа иису без утицаја и на оне личности, које су чланови народа а лшве у изобиљу. Све ово иеминовно је као и последнца оног економског закона, да развитак просвете н морала вазда иде упоредо са матернјалним благостањем масе народа. У Србији можда снецијално и са матернјалним стањем иителигенцнје њене. Жао мн је што на овом месту пе могу тражити историјски развитак свију устаиова иросветних у Србији од њихних заснпвања па до данашњег дана. А не могу то чинити за то, што је великн број аката н историјских докумената за тај посао неириступачан, јер махом још лежи по несређеним иашим архивама, н игго је врло малн број до сада предан јавности. Ја ћу се овде ограпнчити за сад само на историјски развитак основннх школа за првих иедесет година овога века. Узимам основну школу за то што је оиа најранпјега порекла, што је најважннја н што служи као основица за све остале нросветне установе. I. Основне школе првог усганка Обично се данас код иас каже, да ми под Турцима не имађасмо никаквих школа. Али то се велн напамет. То треба доказати ма каквим датима, у које се може веровати. Но то се до данас иије покугаа-