Prosvetni glasnik
НАУКА И ЛАСТАВА
147
вало. На другом месту ја ћу опширније говорити и о шкодама и о ширењу просвете код нашег народа за владе Турака, а овде ћу само толико рећи да су основие школе у извесном облику иостојале и за време Турака. Истина оне нису многобројне, нису уређене, немају спремних учитеља, немају готово никаквих потребних научпих средстава, али су ипак постојале. Било их је но свима већим градовима, као: Београду, Смедереву, Ерагујевцу, Нишу, Сарајеву, Скопљу, Призрену, Пећн итд. Осим тога и по неко село имало је за време турске владе основну школу. А. да су манастири и понеке цркве вршиле оно што је требало да ради основна школа, о томе не треба ни сумњати. Али о томе на другом месту. Доста је за сад то, да наше основне школе воде своје порекло из много ранијег времена, но што се то до сад мислило. Чим су синули први зраци слободе иосле првих година борбе за ослобођење, Срби су одмах нохитали да отворе онолико школа ко .,1 ико су их према својим материјалним приликама могли одржати. У време првог устанка, одмах после шесте годиие, одмах дакле по паду Београда у српске руке, почеше Срби подизати и заснивати основне школ<}. 0 томе су нам оставили доказа више ондашњих сувременика. Те белешке и докази драгоцена су грађа данас за историју наших основних школа. Еао такве ја ћу их овде истаћи на прво место, па ћемо после видети шта се из њих даде извести. Истина ја сам пре шест годииа (1893.) говорио о школама и о школовању за време првог устанка, али ми онда не достајаше грађе. С тога сам говорио у опште о школама онога времена, обухватиппш ту и внше и ншке школе, али сад хоћу да употребим богатију грађу, и хоћу да говорим само о основним школама. До ове грађо дошао сам доцније. С тога је сад и употребљујем. Вук СтсфановиИ ЕараџиИ у свом „Рјечнику" нод речју школа пзмеђу осталога пшне : „За владања Дрнога Ђорђија у Србији биле су постављене школе готово по свима варошима и градовима и по гдекојим селима". У Београду, као најглавнијем месту у Србији, биле су две основне школе, како Вук на нстом месту велп, једна, за варошку деду, а друга за турску, која су се била нокрстила, Према томе види се, да су Срби одмах у време саме борбе не само помишљали но п иодизали школе. То тврди н други сувременик оног доба: Лазар АрсенијевиК, звани Баталака, ие само да нотврђује ово, што каже Вук, но у својој „Историјц српског устанка", део први, на стр. 362—364 доста опширно гоморн о основнпм шкоигосвЕтнн гласннк 1899. г.
лама у време Еарађорђеве борбе с Турцнма. Еако је то најопширнији опис осиошшх школа за опо време то ћу га овде навести у целини. Баталака, дакле, ово вели за основне школе онога времена: „Еако је варош и град београдски освојен од„мах су се две нормалне школе отвориле, једна „само с једном првом класом, а друга с двема кла„сама, тј. обичпо с првом малом, а другом већом „у којој се псалтир учио, катихизис п свештена „историја предавала, у рачуну се доца унражњавала „и обучавала се у црквепом иојању. У овој првој „школи родитељи су, сваки за своје дете, учитељу „плаћали, а у овој последњој црква је учитеља „плаћала, јер је он и једиу страну у цркви држао. „Ово уређоње за ове две школе није овако дуго „трајало. Еад је Београд освојеи, нриличан ј-е број „сиромашних Турака са Фамилијама својим у Бео„граду заостао. Правитељство сриско, занеко време, „по освојењу Београда, будући да су ови заоставши „Турци и под владом њиховом пука сиротиња, при„нуђено је било давати им тајин, јер ни хлеба, „да се наједу, нису имали. Млоги су из ових Ту„рака, јамачно, за моћи колико толико одолети „сиромаштву свом покрстили се, са женом и децом „својом, на како је сиротиња свагда берићетнија „са децом од богаташа, тако се сада и код ових „нокрштеиих сиротих Турака, до нгесдесеторо му„шке деце већ у 12, 13 и 14 години одрасле нала„зило, којима је требало дати занимање према узра„сту и снаги њиховој, али таквог за онда у Бео„граду није било, и по томе морао је Совет, са „одобрењем Еарађорђевим и о овој деци проми„слити и уредити с њима тако, да не би доцније, „кад одрасту, и себи самима и другима на терету „били. „За ову децу 1 ) Совет је најнре, између зао„ставших турских кућа, једиу добру, са довољним „стајама одабрао, и снабдео ју је са свима потре„бама, као прво, санадзиратељем и економом, друго, „са мутваком, потребама мутвачким и са праљни„цом; треће, са креветима и са ћебетима за иро„стирање и покривање. Совет је и јодиу од зао„ставшнх џамија нретворио у школу, поставио је „учитеља са платом из народпе касе, па је нај„после сву ову нокрштепу децу сабрао, оденуо их „у једноличио одело, а учитељу, стојећем под пра„внтељственом платом, наложио, да од не само као „учитељ у школи их обучава, и одводи их у школу „а из ове кући, него да им је и у школи и у кући „у свему, и у сваком призрењу старешина и обдр„жатељ реда и поретка. Овај учитељ, коме је било „пме -ЈеФта, био је из прека, из милиције погра•) Доситије веди да их је било 85-торо.
19