Prosvetni glasnik

ПЛУКА И ИАОТАВЛ

253

него лети, а и то је стара ствар, да ће човек више хране требати и тражити, кад је на каквом тешком послу, него кад се део дан лењи и у постељи одмара — или: да је теже муЈпкарца нахранити, него жену ит.д. Лли међу свим тим нриликама највећу пажњу заслужује бага доба самога развитка а нарочито доба детињства. Не само за то, што су у том добу — бар за прво време његово — органи за исхрану непотиуни и неразвијени, те не могу сваку врсту хране добро да иоднесу и лако да је свладају, него јога више тога ради, гато се природне, Физиологаке задаће и потребе детињег организма у мпогоме иогледу бага битно разликују од природних, физиолошких задаћа и нотреба развијена и одрасла човека. Тих разлика има веома мпого, али нас у овом питању интересују само дветри. Ево, дакле, у главноме, узрока, за гато се на храну деце мора нарочито пазити. Као пгго сам већ наиред наговестио, то игате пре свега сам наиредак тела. Дете треба да се развија, а то ће рећи: треба телом да нораете, а снагом да ојача. Новорођенче је малешко и слабачко створење, и тек из тог сићупшог и нејаког црвићаваља да постане одрастао и снажан човек. Другим речима: норед оних обичних животних потреба сваког одраслог чел.адета мора детиње тело добивати с поља јопт и градива, којим ће сокове, ћслије и ткива својих органа и прибора најпре у обичној мери одржавати, на онда и сразмерно умножавати. Тек тако ће моћи поједини делови његови, а тиме укупно и цела маса његова, расти и физиологаки напредовати. Где је права мера и граница тог физиоло1ПКОГ напредовања, и колико је човеку те грађе нотребно, да довргаи то наиредовање, па да стигне до границе свог потпуног узраста, не би се могло одсеком тачно рећи. Као и сва друга иитања о исхрани, тако и то зависи од разних прилика, а те прилике не могу се унапред оценити. Једино поуздано мерило за приближну оцену тога нотрошка пружају нам нросечне мере нашега тела у појединим одсецима његовог развитка, иа зато се њима служимо, да до тих података дођемо. Зна се н. пр., да је иросечна тежина новорођенчета око 3200 гр., а дужина (или висина) око 50 сантиметра, на те мере су нам у томе полазне тачке. Исто је тако утврђено, да је просечна тежина потпуно одраслога, зрелога и средовечнога човека око 65 кгр. а иросечна висина око 166 сан-

тиметра. Обично се узима — а и наука то нотврђује — да човек навргаи нериод свог телесног развића око 25. године живота, па да према томе, носле тога рока слабо кад има изгледа, да ће се јога и даље развијати. Ако не пре, али обично и редовно у то доба „човек стаие на снагу" (као што то сасвим добро наш народ вели), и то доба може послужити к,ао завршаа тачка нагаег посматрања, или права граница физиолошког развитка. За то се с нравом сме рећи, да разлика између тих мера човечјег тела нредставља у исти мах и укуиан напредак његои. Човек, дакле, (по просечном рачуну из небројених посматрања и мерења) за првих 25 година свога живота треба да добије око 60 кгр. у тежини или маси тела, а око 120 сантиметра у висини. Тежина му се за то време готово у двадесетостручи, — а то је много. Сразмерно најзамашнији део тог телесног наиретка одговара добу ирвога детињства. Прве године Јкивота су у телесном развоју најобилније и најодсудније, јер у нрвој години дете своју тежину утростручи'). Али и каснији одељци детињства и младости имају одсека, кад је тај нанредак живљи и бурнији. Има их багн и у добу од 7. до 12. године, — дакле таман за време гаколовања у основној гаколи — а то нас и интересује. Према тачним мерењима и нојединим одељцима живота утврђено је, да здраво, у редовним приликама отхрањено и однеговано, дакле нормално дете од своје 7. па до 12. године треба да порасте 25—-30 сантиметра у висину, а за 15—-20 кгр. по тежини. Поједини одељци тога доба разликују се међусобио, а колика је просечна разлика, ноказују ево ови бројеви. Дете просечно порасте а.) тежином: Између 7. и 10. г. за 30 до 35 гр. недељио » 11. « 12. » » 50 „ „ „ 13. „ 14. „ „ 100 б.) висином: Између 9. и 10. г. за 2-17 сантим. годишње » 10. „ 11. „ „ 4*31 „ „ „ 11. „ 12. „ „ 4-85 „ „ 2 ). Као гато из тих података видиге, напредак детињег тела у томе добу није бага незна') Од 3-2 кгр. стиже спршетком 1. год. до 9 крг. 2 ) По мерењима, која сам ја вршио у овдагањим школама, изгледа, даће ти бројеви бити аа пагау децу већи. Нозитивно то не могу још тврдити, док иснитивања пе довршпм. •32*