Prosvetni glasnik

264

тан, и ако се не може рећи, да је бујан. Сем тога је тај прираст важан и за то, што служи за основу даљем нанредовању, а оно је одмах после овог доба много јаче. Тако н. пр. (по Антропометрији) излази, да човек просечно највише иорасте у својој 14. години — за 5*79 сантиметара — а да највшпе тежином добијс у својој 16. год. — око 6 кгр. Ко би, дакле, заостао у овом претходпом (и онако тихом) добу, тај би и то морао надокнадити у иеририоду одмах за тим, а баш тај период живота је ио себи бујан и са више страна за развој тела одсудаи, па гдекада и опасан. 'Гакве неиравилности и такви скокови у развитку могли би штетно утицати на напредак појединих органа, и система, па тиме и на целокунан састав тела. С тога је сасвим основано оно старо и оиште веровање нашега народа, да није добро, кад дете у ирвом нремену свога детињства, рецимо до своје 10. или 12. године — слабо напредује, на се тск после.тога доба у један мах „отргне", те „као из воде иштркља". И ирираст и нанредовање тела има својих закона — има свој физиолошки ток, на кад од њих одступи, ласно се измеће у болест. Сваки прираст у тежини тела, сваки напредак у висини, нореклом је својим из онога материјала, што га човек храном у себе унесе. Другог извора том напретку нема пити може бити, и храна је (уз ваздух и воду) једнпо градиво, из којега тело своје ћелије, својс сокове и своја ткива изводи — којом, дакле, само себе одржава, дограђује, диже и унанређује. Ако храна у тој задаћи изневери или макар деломице омахне, оида је сасвим природно, да ће и свеколики физиолошки нанредак тога доба било сасвим изостати, било нриметио успорити и закаснити. Добра храна је, дакле, једна од најглавнијих иогодаба за правилно наиредоваш тела у детињству и младости, па с тога се баш у то доба мора на њу нарочито иазити. Али се већ давио зна, а и наука то иотврђује, да сви саставни делови хране немају подједнаку вредност у извођењу саставних делова или масе самога тела. Као што сам већ с почетка наговестио, маст и угљен-хидрати немају у томе никаква удела, и (уз неорганске делове хране: воду и разне соли) једина је белаичевина, из које се могу ћелије, сокови и ткива изводити и обнављати: — из којих се маса тела одржава, ионуњава и дограђује. Њу,

дакле (као што то већ напред нагласих), не можемо ни чим другим заменити, него је морамо увек у храни имати, и то баш таман у оној колич ипи, која је довољна да иотнуио залеже као грађа за онолики напредак, колики одговара иравилном развитку тела за то доба. Ако тога ие буде ; ако младоме организму у добу његовог најбољег развитка буде недостајало баш беланчевиие као једине грађе, из које (поред воде и рачпих соли) постају ткива, органи и прибори, онда ће узраст, тежина и једрина нашега тела заостајати. Другим речима: — при такој храни дете ће споро расти илн сасвпм закржљавити, па — може бити — и целога века кржљаво и слабуњаво остати. Ирема томе сасвим је јасио, да детиње тело за време свога развитка треба сразмерно више беланчевине, него тело ма које одрасле особе. Оно мора из тога материјала истерати двоје: 1., старе своје делове одржавати и њихове губитке иодмиривати; и 2., нове делове своје зграде изводити, а старе иовећавати и ироширивати. Оно се, дакле, у том добу не може задовољити с оним сразмерним количинама беланчевине у храни, којим се обичио задовољава тело одраслога човека. Да је то доиста тако, и да детињи организам треба да у храии иотроши сразмерно више беланчевине него одрасла особа, назиремо ми већ ио обичном иосматрању п свакидањем искуству, на се према томе махом и владамо. Сем тога утврдила је то и наука својим физиолошким оиитима, кад је расправљала иитање о размени и иромету материја у телу (Уок). Тим оиитима утврђено је — иоред осталог и то, да на 1 кгр. своје телесне тежине, а у року од 24 сахата потроши беланчевине: Дете на измаку • • • • 1 г. • 3'7 —4*5 грам. „ између своје 2. и 5. • 4*4 —3 5 „ „ 6. и 15. , • 2-8 —2-4 Младић „ „ 16. и 25. „ • 2*35 — 2-0 Човек „ „ 26. и 50. „ • 1-6 —1 - 4 „ Према овим нодатцима излази, да дете до своје 5. године троши сразмерпо 2—3 нута толико беланчевине колико одрасла особа, а од своје 6. до 15. готово двапут толико. У ову носледњу категорију спадају и напш учсници основиих школа о којима је реч, па за то се ти нодатци могу нрименити и на њих. Али детињи организам троши и тражи сразмерно више материјала у храни него организам одраслог чељадета не само за ирираст и