Prosvetni glasnik

НАУКЛ И ИАСТЛВА

380

Тако и све несвесно, све што мора да буде, постаје и одржава со без муке и напора; све тедесне функције у човеку, све његове нагонеке радње, бивају саме од себе и за њих не треба човеку иикаквог изучавања ни вежбања ни добијене умешности п окретности; оие бнвају и раде без његове воље и свести и због тога се никад и не умарају те им никад и пе треба одмора, док се при најмањем сиољњем илн унутрашњем потресу свест одмах реметп и губп; треба непрестаног приноса свеже крви да би сс свест одржала и она се од свега у човеку највише н умара, те јој највнше и треба одмора. Тако је владање собом много теже него владање стварима н људима; тако јс рад у опште тежи од нерада п рад без обзира на спољнн успех, на корнст, страх и т. д. много је тежн од обнчпог рада од кога се тражи корист, уснех или се ради нз страха; тако јен м11ого теже радити прогрес него жнвети у садашњости; отуда се тако тешко чине новн проналасци н открића; отуда су тако ретки они који налазе нове истине, чиие иова открића, крче нове путеве. Тако и у области чула првобитно и генерално, кожа, чуло пипања иије ограппчено само на један орган, на један део или једно место тела као доцнпјн виши органи, те се због тога много лакпте и одржава, док се доцнија, виша чула, у јаким нотресима, болестима и у старости, губе, разоравају и слабе. Тако и у области језика, језик тела, телесних покрета и мпна постаје лако, сам од себе и развија се н одржава лако, док се језик речи мора напорно учити. И у области духа раније лакше постаје и одржава се него доцније. Фантазија постаје сама од себе, нз дубнне људске душе и за њу не треба човеку никаквог иапора и изучавања, док за свесно мишљење, нроцес којим се долази до истине, треба неирестаног напора и изучавања да бн се оно одржало. По томе и истииа, која се добија само напорним мпшљењем, много теже постаје и одржава се него лепо и добро за које треба мање напора и изучавања. По томе истина стоји онако исто нрема човеку као човек нрема нрироди и стварнма у њој; као што се човек према природи врло тешко, с великом муком и борбом одржава, тако п истина међу људима; човек је најмање нотребна ствар у природи а од свега људског истина; за то се човек а још више истина тако тешко и одржавају, јер се ствари одржавају тим лакше што су потребннје. Тако се од свега у природи најтеже одржава разум, јер за њега треба највише услова

и подмирује нотребу најмањег броја људи. Много се лакшс одржавају релнгија и језнк, подмирујући потребу свих људи п лакше него цнвилизацнје, народи, државе, за чије одржање треба непрестаног бдења п напрезања. А од њнх се још лакше одржавају првобитније, ниже нсихичке сиаге које су уједно и чисто животињске, антисоцпјалне снаго, јер за њнх ие треба никакве нарочите неге п оне долазе готове н снажие с човеком на свет. А од свега људског најлакше се одржава органски, фнзички човек са чисто животнњским, органским нотрсбама, јер је те потребе најлакше задовољити; то су иотребе свих људи и највише у ирироди има ствари које могу задовољити те прве и најпрече потребе човекове, док разуму нигде пије природа тако отворона и достунна да би је непосредно, без напора, могао разумети. Отуд н велика већина људи п живи само задовољавајући те најниже жнвотињске иотребе; уморепа борбом за жнвот њој не остаје снаге да ступи у још мучиију и тежу борбу за истину. Јср знање не долази само човеку као ваздух, нити се може тако лако добити као вода и храна, оно се добија само велнким радом и напором, оно се мора дуго и мучпо тражити пре ио што се добије. Отуд велика већина људи брзо достиже границу свога знања и сиаге мишљења, заустављајући се иа оиом што је потребио за живот и садашњост у друштву ; за дал>е више образовање у наукама и у философијп треба дугог и мучног рада и иапора и бдења, те се само мало људн дижу до впсине науке п ФилосоФнје а још мање њих раде прогрес у њима. И првобитније знање, знање којо се добија чулима, много се лакше и пепосрсдиије добија п Много се лакше одржава него доцније више знање које се добија апстрактним мишљењсм н одржава будпом свсшћу. И пошто је чулпо знање лакше од апстрактног разумевања то је п нпдукцнја лакша од дедукције, чулно носматрање лакше од мишљења, знање од разумевања. 11о томе је н практика лакша од теорије те је лакше наћи себи компас у обичном животу него у сФори идеја, разума и духа; ио томе је и теже радитн на прогресу пдеја него жнвети у садашњости. Па и у чулном знању много је јаче, много дубљо и трајније трагове оставља оно знање које се добија у детињству н младости него опо зиање које се добија у зрелости и у старости, пошто енергија мозга са све већом старошћу све више слаби и све му маљо снаге остаје за одржање нових утисака; отуд док се доцније добнјени осећаји п преставе брзо губе и распадају, дотле се ранији утисци и преставе одржавају до најдубље старости. Отуд је на природним наукама, чији су