Prosvetni glasnik

381

предметн доступни чулима миого лакше успешно радитп, те оие лакше и постају и одржавају се од доцпијих апстрактиих наука, чијн предмети нису достуини чулима, као што су социјалне иауке, психологија, историја. (СВРШИЋЕ СЕ)

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРВИЈИ прве половине овог века

— ИАОТАВАК Рекао сам ианред, да је година 1830. учинила ирелом у животу паших основиих школа. Те годиие Србија је добила султански хатишериф, којим су потврђена многа ирава сриског народа у повооснованој сриској држави, а Србима одобреио да могу јавпо иодизати школе, болнице, цркве и штамиарије. У исто време изашао је п берат (7. РебјулЈевеља 1246. год. — октобра 1880. год.), којим је признато кнезу Милошу наслеђе кнежевског достојанства у његовој породици. Све ово дало је маха кнезу Мндошу да с внше воље ради како на уиутрашњем уређењу Србије, тако и на подизању српскога угледа на страни. С тога 1830. година већ има да покаже три школе у Београду подељене иа разреде. Р1за Београда нису остале ни остале вароши но оидашњој Србији, па тако исто ии сеоске општине. Свуда се после 1830. године опажа жпвљн покрет око подизања школских зграда и отварања основних школа. Крај 1830. год. има да покаже већ седам осам основиих школа у нахији шабачкој, као најбогатијем крају Србије. Тако у то време имамо отворене школе у Шапцу, Глоговцу, Богатићу, Шеварицама, две у каиетапнји мачванској, за тим једиа у каиетанији ноцерској, једна у тамнавској, две у капетанији посавској и т. д. Исто тако било је и по осталим нахијама. Сад да видимо како су ове школе биле уређене ? Све основне школе овога времена, мислим у главиоме да су се угледале на уређење опо, које је вредело за главно место Србпје, а то јс Београд. А 1830. годиие осиовис школе у Београду биле су овако преуређене: Ирво и нрво делиле су се на класе и то ирва („најмлађа"), средња и најстарија класа. У првој или најмлађој класи ученици су били подељени: Ћ на букварцев и начинителеј, на срицаније букварцев, на букварцев читатеље и на чтеније часловцев." У другој класи („средњој") дељаху се ученици: на часловце ирвог и другог реда и на исалтирце ." Најпосле у трећој или најстаријој класи

ученици учаху иоред сриског језика још грчки и немачки језик. Одмах иошто су школе овако преустројене бсше им одређеи и наставни програм, којим је расиоређеио наставно градиво, што се имало прећи у иоједипнм класама. Како је то готово први наставни нрограм кога имамо у новозаснованој српској држави то да га наведемо у оиолико, у колико је нама приступачан. Тако у најмлађој класи требало је да се предаје ово градиво и овим редом: У ирвом одељепу „познаиије и пријемније иисмеиа па табли, Отче наш, Богородице Дјево и Јадјат у Бози"; у д ругом одељењу „от нервог § даасе до дванадесјат §, молитве закоиија; Отче наш, Богородице Дјево, свјатиј символ вјери, десјат заиовједи Божи н численнцс бројат 1 до 1000 ; у тре~Кем одељењу : „Чтеипје букварцев чптав до конца, Отче наш и остале трн молитве и численице до 1000; у четвртом иак одељепу : „Часловац от начело полунаношчиици до последњег нервог часа, свп пет поменути молитвица, на таФли изговарати једииицу и т. д." У средњој класи требало је иредавати у ирвом одељењу: „Часловцем от перваго часа до нол. вел. новеч., свјашчеиа историја от перве до двапаесте главе, катихисис встуиленије до 2 -1' члеиа вере численије адицију (сабирање), и пнсаиије"; у другом одељењу „Псалтирцев от прве катизме даже до пете катизме, свјашчена историја од главе дванаесте далсе до главе осампаесте, катихисис от трећег члена вјери до осмог члена, численије субтракција (одузимање), н писаније." У најстаријој класи требало је нредавати у ирвом одељењу : „Катнхнсис 8. и 9. член, свјашчена историја 17. и 18. глава, псалтир 6. и 7. катисму, руководство слов. граматике 3-ћу част, правопис, гречески буквар од почетка до Богородицу Дјево, числение адиције и субтракције, пропис сриски и грсчески." У другом одељењу : „Катихисис 10., 11. и 12. член, свјашчена историја 19. и 20. глава, исалтир 10. и 11. катисму, србска граматика от почетка до 4. склонеппја, руководство слов. грам. 3-ћу част, немечки буквар от почетка до 25. нумере, гречески буквар от почетка до Богородицу Дјево, числепнје мултипликације (множење) н раздељеније (дељење), ирониси сриски, гречески и немецки, унражнепија трговачких сочиненија, протокола, рачуна п иреводенија са греческог иа србском дијалекту." 1 ) Овај програм вредио је и за 1832. год. у београдској нормалиој школи. Да ли је овај програм ') М. ШтповиИ: Финансије и Установе Обновљене Србије, стр. 761.—762.