Prosvetni glasnik

382

НАУКА И

НАСТАВА

вредио у главном и за основне школе по седима, не внам. Обележја његова особито у „најстаријој класи" иоказују да је обраћена нарочита иажња на оно, што је потребно грађанину као варошанину и трговцу. Да ли је тако нешто било и у селу, што би одговарало иотребама сеоскога света, не знам. Да ли је раиије било каквога надзора ио основним школама није ми иознато. Али свака иова устаиова прво је окушавана у главноме граду Србије, па је тек онда завођена по осталим местима у Србији. Тако је било н са надзором у основпим школама. За то већ 1832. налазимо као управител>а „нормалних школа" Атанасија ТеодоровиАа. Он је 27. августа 1832. год. држао годишњи исиит у београдској основној школи, и о том исииту послао извештај кнезу Милошу 31. августа исте годипе. Извештај јеврло занимљив као и оцена успеха. Исто тако и начин како су се вршили ови иснити, н ко је још могао ирисуствовати испиту. 1 ) На овом испиту било је присутно 227 ученика, и то у најмлађој школи 100, у средњој 85, а у трећој и најстаријој 42. Занимљиво је да је међу овима било и 16 ученица н то: у најмдађој 5 а у средњој 11. Осим ових испита, при крају школске године, бидо је и полугодишњих испита, јер већ 1833. год. видимо да је такав испит држан 22. марта. На испиту је опет био иоменути Атанасије Теодоровић и оиет је поднео извештај кнезу Милошу. На овом испиту бидо је већ 267 ученика. Одређивање и држање испита но основним школама постепено је расло и развијало се, јер већ 1833[4. шкод. године надазимо наређење тадашњега министра просвете, Лазара Теодорови%а, којим је одређено да се 27. августа држи годишњи испит у крагујевачкој основној школи. Испит је драсан и извештај посдат. По том извештају за ту шкодску годину било је у крагујевачкој основној пшоли 127 ученика. Овако нрелазно стање трајало је све до 1835.|6. школске године. Ове године учињено је знатних иромена у развитку наших основних школа. Као год што је учинио еултански хатишериФ 1830. год. прелом у развоју основних шкода, тако је учинио и Сретењеки Устав од 1835. године. На основу тога Устава, одмах, 14. Фебруара, кпез Милош са иопечнтељима издао је акт, којим је уређен састав државнога савета. И тамо под тачком Е. иадазимо одређене „ дужности поаечитеља црквени дјела и народнога иросвештења ." Између осталога налазимо и ове тачке, које се тичу наставе и просвете у ондашњој Србији: Ј ) Оиај извештај ииди у поменутом делу М. ПетровиАа стр. 762,—763.

179. Бринути се о свему, што се каса (тиче) школе и васпитања деце, за коју да се заведу маде и велике школе, гимнасије и академије. 180. Старати се да се изобразе добри учитељи. 181. Нодићи свему томе нуждна зданија. 182. Надгледати како се руководе новци и други ириходи, које би правитељство одредило на издржаваЊе школа. 183. Старати се, како би се фондови школски умножиди, и најиолезнијим начином уиотребљавали к нанредовању наука. 184. Иомагати младиће, који имају особите даре ума годишњом пдаћом. 185. Помагати попечитеља внутрени дела, подизати занате установљавајући шкоде за њи. 186. Подићи и надгдедати библиотеку. 187. Унрављати државном типограФијом. 188. Старати се да се нуждне ствари са страни језика на Србски преведу. 189. Потпомагати учена истраживања. и настојати да се издаду на свет старп рукописи, који би се налазили по манастирима и црквама, а могли би служити ползи народној. 190. Заводити учена друштва. 191. Преддагати лпца, која су способна заучитеље и за предавање наука и заната. 1 ) Као министар (поиечитељ) просвете и црквених деда у ово време био је Димитрије Давидовић. Он је одмах, на основу горе поменутога уређења, почео заводити државне основне школе и постављ&ти учитеље по овим школама. Ово постављање почело је одмах од Ђурђева-дана ове године. Тада је било постављено 23 учитеља са годишњом платом од 1000—2000 гроша. Друге подовине ове 1835. године Државни Савет на основу реФерата попечитеља Давидовића од 5. марта одреди нарочиту комисију којој је стављено у задатак: да прегледа све државне основне шкоде, да поднесе извештај, са списком учитеља, и њиховога стања. Ова комисија предузела је одмах свој посао и већ у ирвој половини месеца децембра била Је готова са повереним јој послом. Дрзкавни Савет на основу овога комисијскога извештаја 13. децембра састави списак учитеља. Из тога списка види се да је тада постојала 21 школа са 28 учитеља. Државни учитељи по том списку овако су били расиоређени: ') II Устав од 1835. и ово уређење државнога савета види у 30. »Зборнику закона и уредаба.« Београд 1877. стр. 1—50., а горњи наводи стр. 47—48.