Prosvetni glasnik

ИАУКЛ II НАСТАВЛ

387

Ето такав је први превод који је код нас изашао пз латииске класичне прозе. „11о зори се даи познаје" каже се у нас и ми ћемо заиста имати, да се у току овог нашег хисторпског преглодања упознамо са јога нодостатаких и сличних превода, превода — за које се с пуним правом може рећи, да више заслужују да се предаду забораву но хиСТОрИЈИ. После класичног рада Цидероновог — Сдипионовог сна — дошла је на ред од његовпх дела да пропадне „златна књижпца" његова, како Мурет зове Цицеронове три књиге о дужностима. Овај класичан створ, који с „Тускуланским Испитивањима" градн двострук лавров венац око главе свога створитеља, видео је света српског, као што се види из хронолошког прегледа, у трећој „частици" Матичиног Летописа за год. 1820. у преводу пепознатог преводиоца. [Ма да се проводилац није хтео потписати ипак се види из сваког ретка, из његовог стила — а стил је човек — којсм колу припада, па кад се види у чије је рукс пала Цицеронова поука „0 дужностима" угледапиш све саме „славепо-сербске" књижевнике, морамо с уздахом да почнемо преглед овог превода]. И по други пут су, ево, огледали наши преводици да преводе Цпцеропа ФилозоФа, па нашпли на један од иајлепших му радова. Сладак стил, који со опде силазн са ступња „дгаУа игђапИа^з" (озбпљпог варошког начина говора) и слази у иријатну низину „зиауИаИв" (љункостн), коју остарели отац употребљава у разговору са сином, припија се тако нежно у душу, да нас заноси као музика, и ми отЈшрено признајемо да величанствени стил, којим су писане Цицоронопе Уегппае, СаШшапае, РћШрр1сае, особито друга, рго Мигепа, МПопе итд. има много што шта да позавиди скромним трима књигама „0 дуашостима". Али као што је Шимич класичну збијеност слога у „Сцниионовом сну" раширно, разбио и уиаказио, тако је и преводилац У1етописов својим рогобатним и до крајности — па чак и преко ње — слободпим превођењом створио својим читаоцима, који пе знадон1е латинског, врло рђав и неугодан појам о стилу п духу највећсг латинског всштака у прози. Тешко је веровати како је немогућно нознатп ма најмању страну Цицоронову у том Летопнсовом преводу п ми смо уверепи, да би пеко, само кад би га било, који би као Полицијан осећао по склопу речн, да ли јо нешто Цицеропово или пије, да би тај не само норекао стнл Цицеронскп у оном преводу, већ на много места чак п мислн. Дотле је дотерао тај преводчлац ! Прве две главе, које су као иеко писмо сину у Атенама и увод у сам рад, нреводилац је пзо-

ставио, па превод иочео одмах с трећом. Али ми рекосмо „иревод?" Ни на којн начии не можомо то име дати оваком раду, јер је чак н име „рђавог превода" сувигае благо за њега. Ово је рђава и крајњс стилпо иогрешна пара®раза Цицероновог узоритог дела, а парафразом га назвасмо с тога, што готово ниједна реченица није иреведема, већ својевољно исказана п толико, погдегде, објашњавана, да прелази и у коментарисање. Ругобу и јадност овог парафразираног одломка пз класичног Цицероновог дела ннје могућпо изговорити; нек примери, које смо у мањем броју изиели, говоро, која су места, негде несавесно а негде но„есули сва дЂла, кол по дужности биват совршено добра дЂла ? ели едиа дужностЂ воКа одђ друге и т. д. „А друга частг, кол аравила о дужностижа садржава, види се, да е више арактическа, иремда и она сг наукомг о напвишемг добру у неком1> нс тако великомг> соњзу стои, и то е та, о когои Лу у овимг кнгигама говорити" „А трећо е разсуждаванФ., кад ономђ , што е морално, добро што се чиии иолезно противстои" „Или се испитуе ириносили какво д '1 јло штогодђ кђ потребама, лакости и довол[>ству живота, кт. чести, богатству кђ власти или не? едномЂ речи ели оно иолезно или ние". „узнемири се у нама духг, и не може се другоичие, нити ире смирити, докле о овомг неразсудимо и основашл и еднс и друге стране добро не измеримо". „и зато што је Панетгп на три части разделио, то л садг на иеп делимг " „носло о полезнонЂ". „Као годђ што е човект> радЂ да истину какву пзнадве, тако исто радЂ, да ни отђ кога не зависи и 49*

грешпо, превођена. „...ћишзсетосН ехетр1а 8ип1: отпга пе ој^гсга регј'ес1а зтГ, пит српс! о№сшт ташз аНо; е/ диае зип1 депегГз егизс1ет". III 7. „(^иогит атет о^гсгогит ргаесерГа ГгаАип1иг, са диатсршт регИпеп1 ас1 Јгпет Ђопогит, Гатеп тгпиз т аррагеГ, дига тадгз ас1 ГпзШиИопет пИае зресГаге кг<1епГиг: с1е диН>и$ ез1 поМз Јиз Шггз ехрИсаппит". III 7. „1ег1шт ЛиТзПапсН депиз ез1, сит ри^иаге еит ћопез1о т1е(и'г 1(1 цио<1 VIс1е1иг еззе иШе". III 9. „Тит аи(;от 1П(|и1гип(; аи! сопзи11ап(, ас1 уНае соттосН(;а1от 1исип (Н1а1етсјре, ас1 1аси11а1ез гегит а1с!ие сорјаз, аА ро1епИат, српћиз е1 80 роззш! јиуаге о1 зиоз, сопс1иса1пе 1с1 песпе, (1е (цхо ЈеНћегап!". III 9. ,,/И, и1 (МзГгаШиг т ИеШ)егап(1о апгтиз ајјсгсидие апсгрНет сигат содИамИ ". III 9.

„Иа, диат Ше IггрИсет риШпИ еззе гаМопет, пг дит^ие рагИз сИз1гЉиг сМгеге герсгИиг". III10. „1ит рагг гаИопе с!е и1Ш". III 10. „Ни1с уег1 У1(1еп(Н сир1(Н1аИ асНипс1а ез! циаес1ат арре111и8 ргшсјра1из, и! пет1111 рагеге аштиз