Prosvetni glasnik

388

НАУКА И НАСТАВА

ћепе тСогта^из уеШ, П181 ргаеслрјеп^ е1 <1осеп(л аи1 иМШаИб саива 1иге 1трегап1и : ех цио та§т1и(1о ехзШИ, ћтдиагит^ие гегит соп1етрМо". IV 13.

„ №>,с гего Ша рагоа Ш5 паШгае гаНотздие, с[иос1 ипит Јгое атта1 зепШ, дит зИ диоЛ (1есеа1, т /асИз, МсИопе срп тос1из " IV 14.

„ (^иат згтгШисИпет паШга гаИодие аћ осиИв а<1 агптит {.гапзГегепз, тиЦо еИат та818 ри1сћг11исИпет, соп81апИат, огсИпет т сопзИНб Гасидие сопкегуапс1ит ртаГ, са^еГ дие, пе цит т сксоге е^етгпаШе {'асгМ, Шт гп отпгћиз геЂт е1 оргптп1из е1 јасИз, пе џииI ММсИпозе аиГ ј'асга1 ат содГШ IV 14. „диао 81 осиИз сегпеге1иг, тЈгаћИез атагез, и! аИ Р1а1о, ехсИаге! заргепИае и . V14.

„ГгЊиепЛо зиит сигдие" V 14. ,т дио тез1 то<1е81ла е! 1етрегапИа". V 14. „(Јиоспта Јгик циазг та1епа диат 1гас1аге1, е1 гп циа кегзеШг, биМес1а ез! уегИаб". V 16. „Нгз епгт теЂиз, диае ГгасГапГиг ж пИа, тос1ит циепАалп е1 огсИпет ас1Ш1>епГе&, 1гопез1а1ет е1 Аесиз сопзепаМтиз". V 16. ,1аћ1 аи1ет, еггаге, пезсп-е, (1ес1р1 еГ та1ит е1 Гигре Лисгтиз 1 '. VI 18.

;; отпоб аи!ет уе11е пс6еп1".. VI. 18

да се никомг не повинуе другом -б, само ономђ, кои га чему основателно или кои му на н4гову ползу нраведно и но закону [правилама] заповода. Ово побуждеи1е увелпчава душу и дае 10и сплу, котмђ се она надт. свима случаевима живота човеческогт. возвнсуе". „Напиосле човекг сс отг друге животинЂ и тимг разликуе, што онг самг зна, шта е редг ? самг онг има ионлтие о иристопности и неко ираеило у свом говору и иослу". ;; Ово ионлтие леише иреноси онг као разумна тварг>, отђ оч1ш на свого иаметв, па заклњчуе да лепоту, слогу и редг> како у мислнма тако у д11ланго много точн1б держати, од свега, што е непристовно и немужествепно у свомт. иостунанго клонити се и сваке у мишл^нго и д г ћлашо необузданости гнушати се мора". „кое по речнма Платоновимђ , кад бн се тЂлеснимг нашимг> очима у своп свогоп л'ђиоти видф.ти могло, заиста би чрезвичаину кг себи лгоба†у нама возбудили". „чуванЂ еобетвеногг иманп 1 „к чему е умереностБ, о комт. се благоразум1е бави" „Истина е дакле предметв. о ком1> се благоразум!е бави". „врг ее онап само човекг частанг и иристолнг зове, кои штогодгради све иравилно и уредноради".

„а напротп†тога глуиоств, нопросв '11шен1е н погрешку држимо да су зла, кол човЂка несреКншњ чине и недостатци, коига ирезрснгго иодвергавам". „а кои е таи, кои нне радт.".

; ,аи1 111 сопзШо сар10П (Иб с1е геЂиз ЈшпезШ еГ регНггепШшз ас! бепе ћеа!е^ие ујуеш1ит". VI, 19.

;; Ао Ле рпто оШси {'опгс сИхдтиз". VI 19. „8ип(; аи !ет рнуаТ.а пи11а па(ш*а, зес1 аи1 Шегг осираНопе, и(, <Јих с |иоп (1ат 111 уасиа уепегип!; аи! У1с1опа, и1 диг ЈгеИо роШг зип1, аи! Јес/е, расНопе, сопсШГопе, ог!е" VII. 21.

„Г1(1еб, 1(1 об! сПс1огит сотеНогитцие сопзШпИа е1 уегИаз" „Ех с^ио, диатс^иат ћос У1(1ећ11иг ЈогЈаззе си1р1ат (1иг1и8, 1атеп аиг1еатиб 1тиаг1 81о1соз, диг зШсИозе ехдиггипГ, ипс1е Vег!га зт1 сЈмсЛа, сгеАатизсџгс, дига јгМ, диоЛ <Ис1ит езГ, арреМаГат јШегп". VII. 23.

„Ђе1ес1ап1 еИагп тадтјгег аррагаШз ггИскцге сиИиз еит е1едапИа сг еорга; д/иИиз ге/гиз е/ресШт ез1, и! ГпјгпМа реситае сиргсШаз еззеГ" VIII 25.

„Ћи11а запс1а зосгеЈаз пее (Шсз гедт ез1". VIII. 26.

; ,1п аИегит 1пс1(1ип1; сИбсепсИ еп1тсирј(111а1е гтресШг, циоз 1иеп Јећоп!, (1е8егап1". IX. 28.

;; 11а^ие еоб пе ассебзигоз (јсиЛет ри1а/ ас1 гетрићНсат, 1П81 соас!оз". IX. 28.

„кма сов^тован!; о томт., шта треба да радимо, шта ли да не радимо, да би дужности свое извршили и срећант, животт, имали". „Толнко о првои класси дужности". „По ирнроди нншта пне собствено; него штогодг ко има то е гоштг у иочетку доб/о. — Као кадг се народш у иус/тшм иределима наеелили, или е себи иобЂдомг освоио\ илг му е куиио ; илг му с ко иоклонго; еднимг словомг то е или уговоромг или среЉмЂ добго". „в -ћрностБ, т. е иостолнство истине у говору и обеЛашо" „И овде нека ми ср допусти иримћру Стоическомт, у иризрЂнгњ тиовогг етхиологичсскогт> иеиита слФ.довати, премда се то гдекоима можда неће допастн, они веле, да речг јгпез вЂрносп долази одг риечи бшти, ерг онап вЂрносп држи, кои оно чини, што рекне и . Ћ Други напвеЛе веселЂ налазе у томг да имг се купе и друге за животг иотребне ствари светле, и да други о овима рекне, дс( све леио и многО имањ. То све чини она безмерна жеља за богатствомг" „Нип е сокзг тврдг, нитг, заклетва света била, кол е на раздЂлЂномг ирестолу два кралн соединлвала". „но ст, друге стране гроше, што друге не бранс; увеселенив, кое у наукама имамо, лако и може тако обрети, да за оно и забораво, коо бш бранити и иоматати морали". „ Тако е исто лажно, што се отудг заклпчуе: ирави ф1Лософи не бн требало да друголче публична звашл нрпмаго, него кад се натераго ".