Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

399

настапс. Доклс у Француским програмима иајнишс места заузимају стари језици и доклс се у тим школама сав рад, којн је узгред буди речеио претеран,скодп на спрему за исиит ; дотлс у програмима поменутих инглеских школа пајвише места заузимају живп језици и сав се рад своди иа то да учеиици добију што практичппја знања, да што већма ојачају и постану што активнији — дакле, на спрему за живот. Према томе, са свпм је правилно мишљење поменутих покретача иптааа о рсФорми средње.наставе у Француској, да иомеиуте инглеске школе иочивају па најирироднијој основи и да како својим програмима, тако и наставнпм методима и целокупном оргапизацијом својом, стоје високо изиад свнх средњих школа у осталом свету. Они имају потпуно право што траже да се сличан систем наставе уведе у сво државне средње школе у Француској. Штста је само, шта им је на то њихово тражење, са иадлсжпе стране, одговорено , да би за извођење једне тако темељпе реФорме бно потребан сразмерно веома дуг нериод времена... Немајући времена за чекањс, пропагатори реФорме прибегли су приватној пницијативи. * * >!< Заузимањем проФесора Демолспа осповаио је пре краткога времена једно друштво од че/грнаест чланова, међу којима има сенатора, носланика, индустријалаца и агрономаи положеп је основни капитал за оргапизацију једне такве модерпе шкоде. Новцем од тог каиитала купљсн ј е педалеко од Париза један замак с имањем, веома удобап за школу. Школа је већ пројектована*) и сада се спрема. Отворена ће бити у почетку месеца октобра 1899-те године. Ево какав јој је недсљни расаоред: (Види таблицу на страни 399.). Еао што изведеии распоред показује цео течај нове школо подељеп је на две секције: а) оашту секцију која обухвата прве три године и б) саецијалну секцију која обухвата носледње три године учења. Таква подела са свим је природна. Неоспорпо је да ученици, ступајући у нрвн разред гимназије, нису у стању решити којој ће се прогресији у животу одати. Они, као ни њнхови родитељи, не могу још тада знати какве су им нахслоностн ц снособности. Потребно је дати пм времсна да нм сс те наклоности развију п нокажу, на. да тек тада бирају струку којој ће се посветити. Дотле пак ваља им давати општа знања потрсбпа сваком човеку, па ма какве струке био. Ако се баци поглед на распоред те онште наставе у новој школи, одмах ће се опазити да у *) Види иоменуто дело Е. БетоНпз-а.

њему нс Фигурнрају стари језицн: латински и грчки. Нредавање тих језика пзбачено је из опште секције једпо с тога што сс сматра да тп језици великој већиии ученика пису потребни а друго с тога, што се има уверења да ће, — захваљујући практичном методу, ученицима којима је зпање тих језика потребно — бити довољне носледње три годнне учења да те језнке савладају. Време које данашња средња школа ставља на расположење старим језицима, резервпсано је у повој школи за живе језике: Француски, инглескн и немачки, т.ј. за матерњи језик и два најважнија страна језика. Наравно да у истој школи ти језици неће бити предаваии по данашњим несавршеним методама. То нарочито важи за матерњи језик. „Ми знамо Француски — рекао је лепо Фрери — и не трудећи се да га научимо ; довољно је само слушати кад се говори и читати писце који су њиме добро иисали. Изгледа, да сс иама тај ћар природе није допао само за то, што ништа не стаје; ми смо тражили п нашли смо начин да ученпцн скупо плате оно што су могли бадава имати. Матерњи језик третира се данас као какав мртавјезик: претрпаи је граматиком, ортографијом п анализама; подигнут је око њега читав бедем од правила, апстракција и суптилности, као да се нарочито ншло на то, да се деци сваки рад досаднпм учини; децу, тек што су их дадиље из руку. пустиле, бацају данас у трње од па-ртиципа и снбжонктива. Велики део рада који деца посвећују образовању, жртвовап јс тиранијп ортограФије; та конвеицпопална наука гута најдрагоценије часове живота. „Наши ученици не морају бити свезиаоцн пре трннаесте године: ја бих желео да они буду иоштећени од тортура граматике. Обичну ортограФију научиће они самп временом а правила ће им бити објашњена лако, када буду билн у стању разумети их, Не говорим о тобошњим логичким и граматичким анализама које, изгледа, да су измишљене једнно за то, да се време на најжалоснији начин убије!!... И одиста, једини добар метод за изучавање матерњега језике, то је да деца што више чнтају најбоље писце; читањем се најбоље и најлакшо учи стил и ортограФија и граматика. А, у колико су пнсци добро пробранп, у толнко ће се све те ствари неосетније и нрпјатније научити. Даиашњи методи за учење страних језика рђави су, такође и треба их изменити. Ми сви видимо да се страии језици у школама доста уче, али у исто време, опажамо и то, да се никад не изуче. Ту налазимо псту погрошку, коју смо нашли н у нетодпци наставе матерњега језнка: страни је-