Prosvetni glasnik

494

школски лвтонис

Сваки је наставник, истлна, радио довољно, али сам код мало њих нашао, да су радили из љубави према нослу; огромиа је већина радила зато што је морала, што јој је од тога зависно оистанак. 'Го се види, између осталога, и но томе, што се готово сваки наставник скрупулозно држао програма и није хтео ни за длаку да се мрдне из његовог оквира. Често сам пута наилазио на овакав случај: у вези с оним, о чему ђак 1'овори, запитам овога о некој ствари, коју је учио у млађем разреду, а учитељ ме одмах предусретне с напоменом, да то није у програму за његов разред! Последица је недостатка праве љубави ка учитељском послу : да знање, које су ђаци добили, није њихова права својина, да оно није ухватило дубоког корена у срцу и уму ученика, већ да им је, тако да се изразим, само прилепљено и да ће брзо отпасти. Уверен сам, да, почетком идуће шк. године, ђаци неће знати ни трећину онога, што су ове године знали о испиту. Поред овог општег недостатка, чије сам узроке побројао у свом ранијем извештају, има још и других почесних, који се односе на методску обраду појединих наставних предмета. Навешћу овде само главније. 1. Сриски језик. У елемснтарној настави овога предмета (буквар) већина чини ове погрешке: иринрема је готово нпкаква, претходна вежбања у посматрању, говорењу и мишљењу врло су оскудна, деца уче да читају једновремено и рукописна и штампана слова, у место да то иде овим методскнм редом: нрво мала руконисна, за тим велика рукописна и, најзад, штампана слова. Потпуно правилан метод шчитавања врло је редак; многи још употребљују старо срицање, јер им се чини да је лакше. Читанка се, у многоме, неправилно обрађивала. Већина наставника-ца није разликовала поједине чланке но њиховој важности и циљу, већ су их све (и угледне и курзорне) подједнако обрађивали. Услед тога читанка у многим школама није постигла свој главни задатак: да у ученика разбуди и ојача патриотска, морална, естетична, верска и друга виша осећања, а поред тога, и да им проишри и утврди знање, које су из појединих наставних предмета већ стекли. Она се готово искључиво употребљује и као средство за граматичну анализу и за вежбање у течном читању. Зато сам ретко где нашао потпуно логично, а још ређе и естетично читање. Препричавање поједипих чланака из читанке обично је несамостално: прича се баш онако како

стоји у читаици, и то, врло често, без нотиуног разумевања. На граматику су готово сви наставници обраћали врло велику пажњу. Деца добро зиају граматична правила, али им је то знање бескорисно мртво; јер, норед свих тих правила, она говоре исто онако као што су говорила пре него што су дошла у школу, и као што говоре они који не иду у школу. То је поглавито услед тога што се граматично знање не иримењује на говор, и што наставници сматрају као врло дангубан посао: ненрекидно понрављање ђака у говору." Једнио сам у кусадачкој школн нашао код учитеља (али не и код учитељица), да су забележили обичне иогрешке, које деца чине у говору, и да су онда исписали на табаку хартије: с једне стране ноједине речи како се изговарају у томе месту, а с друге стране, како их треба правилно изговарати. Такав табак хартије виси о зиду у учноницама тих учитеља, да би ученици могли сваки час у њ загледати и свој говор исирављати. Резултат је оваквог иачина рада врло повољан: деца у кусадачкој пшоле говоре већином правилио. Чини ми се, да су иисмени састави у повереним ми школама били јаче заступљени ове године него у ранијим годинама; али, ипак, ие у оној мери, у којој би требало. Многи наставници наводе као узрок недовољној обради писмених састава: нретрианост насгавним градивом и оскудицу у времену. Ма да у томе имају донекле право, ја ииак мислим, да се за овакве радове, који су од неизмерне користи, мон;е наћи времена, ако се само хоће, ако за то не оскудева воља. Деклемације су обично без икакве вредности: монотоне су и неразређене. Наставници се задовољавају тиме, што ђацима зададу какву песму, да је науче на памет, не дајући им за то ни уггуства, и, што их после „иреслишају", не уверавајући се, да ли су они схватили дотичну песму или не. Леио ииеање већином је — врло ружно. Изгледа, да наставници потцењују ову вештину, јер се не старају, да и сами колико толико лепо пишу. 2. ЈРачун. Овај је нредмет, у главноме, правилно обрађиван. Једина је погрешка, што рачунски задаци, који су израђивани, нису били довољно разноврсни ни практични. 3. Геометрији је, као новом предмету, врло мала нажња поклањана. 4. Исто тако и иоукама за домаКице (у женским школама). 5. Земљоиие. Недостаци у обради овог наставног предмета јесу: појам о геограФСким картама