Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

495

није стваран очигдедно, усдед чега је код деде Јф1 о збркан и нејасан; концетрацнје нема никакве; бнограФије знатпих л ичности су врло кратке, и не утичу ни у колико на осећања. 6. Историја. Гдавни циљ овога нредмета: буђење натрпотизма код ученика иромашен је. Учоницн причају хладно и без икаквог живота о појединим историјским лнчностима и догађајнма. Веза са земљописом ретко је где одржавана. 7. Природне науке. Обрађиване су оне природне јединке, које су програмом прописане и то истина, већпном очигледно, али сухопарно. „Шљива има корен, стабло, гране, лишће и цвет....". „Овца нма главу, врат, труп, удове и реп....\ Озакво описнвање нојединих природних предмета од слабе је користи. 8. Пољска аривреда. Пошто је ово иов наставни нредмет и пошто његова иравилна обрада зависи од тога, да ли школа има своју градину нли не, то могу рећи, да је тамо, где постоји школска градина, у главноме добро и нравилно обрађиван, а где не ^постоји, готово никако. Међутим, сви су изгледи, да ће овај предмет, за 2—3 године, заузети видно место у нашим сеоскнм оси. школама. Треба само настати, да свака школа добије потребно земљиште за шк. градину. 9. Наука хришИанеко, је тако обрађивана, да се њоме најмање постигло оно, што јој је главни задатак: развијање религијско-моралннх осећања. Можда је то и услед тога, што пи код самих наставвика поменута осећања нису у довољној мери развијена. 10. Словенско читање. Деца умеју да. читају црквено-словенски, али не могу да преводе на српски, чему је, донекле, узрок мали број часова, који је дат овоме предмету. 11. Ручни рад. За овај је иредмет потребна радионица и наставникова стручна спрема. Радионице није било ни у једној школи, а од 108 настав ника свега су били тројица на курсу ручнога рада. Под таквим погодбама, разуме се, не може се ни мислити на правилну обраду овога предмета. Ну, нри свем том, могу констатовати, да је ииак доста урађено. Децу тај посао иптересује, те с вољом режу и дељу. У женским школама су радови, колико ја разумем, лепи и обилати. 12. Певање. У школама, где су наставници колико толнко музикалнп, невање иде добро: складно је и нријатно га је слушати. Где нак нису, у псвању нема лепоте. Обнчна је ногрешка готово код свих наставника, што претходно но разраде песму коју ће с децом певати, већ одмах ирелазе на само певање. Механизам и дуго понављање најобичнији

је метод овога предмета у новереним им школама. Однос између мелодије и садржине песме деца не осећају. 13. Гимнастици се најзад врло мало пажње ноклањало, а то, по својој прилици, услед тога, што досадањи школски надзорници или нису стизали, или нису хтели да воде о њој озбиљно рачуна.Ово су главније погрешке, којс сам нашао у овогодишњем раду својих наставника-ца. Остали је рад правилан и немам му замерке. Што се тиче васпитања учепика у ужем смислу, тј. моралног васиитања, непријатно ми је. што морам известити г. Министра, да се оно још непрестано налази на доста ниском стуињу. Томе су, до душе, углавноме крнви родитељи и друштво", али ни школа са својим наставницима не може остати без прекора. Надам се, да ћс стални надзор" за 2—3 године иоказати и у овомс правцу свој благотворни утицај. 0 иојединим наставницима: њиховој спреми, трудољубивости и вештини у раду нећу ништа говорити у овоме извешгају, већ ћу бити слободан упутити г. Министра на мој ранији извештај и на штамнане листе, које сам попунио и министарству послао. Ту ће г. Министар наћи потанко изложсно какав је који наставник. Међутим, сматрам за дужност, да на овоие месту дам уверења г. Министру, да су наставници-це поверенога ми округа, као људи, у своме понашању и владању ван школе, с малим изузетком, сви били потпуно на своме месту. Ниске страсти, занимање каквим другим иослом на штету школе — свега тога пема код огромпе већине мојих наставника. 0 изузецима, пак, што их има у овоме погледу, поднећу г. Министру засебан извештај. Спорова између наставника једне школе било је, али у врло малој мери. У већини случајева успевао сам, да саветима и опомснама изравпам њихове несугласице, и да повратим сагласност и слогу међу њима Где иак тим начином нисам ништа могао постићи (као нпр. у Л.озовику), ја сам употребио казну, која, ириродно, увек има своје дејство. Интересно је, међутим, запазити Факат, да се учнтељи међу собом не завађају, већ или учитељ с учитељицом, или учитељице међу собом. * У овим крајевима постоје школе већ од иодужег времена. Услед тога, школске су зграде већином старе и неудесне: то су или бивгае ошнтин. или приватне куће, преправљене за школу. Велики би део требало затворпти, али би то било на штету опште наставе, јер ноједине оиштине или неће,