Prosvetni glasnik

528

К 0 I! М

Е Ж И 11

ворим коју, ослањајући се иа оио, што сам видео у Чешкој пре неколико година. Познато је већ да словенска земља Чешка додази већ међу најкултурније земље. Поред много других иривредних школа она има и доста иољоиривредних. Школе, као што су наша Ратарска и Виноделско-Воћарска долазе у ниже, над којима има средњих и виших, али од којих има и још нижих. Оне које су у рангу наше садање две пољонривредне школе, стају прилично новада , оне више стале би још више. Наша држава без сумње ће морати такве школе отварати још, али сви видимо да ће јој то потеже ићи. Зато се помозимо оним што се лакше може извести. А има пољопривредних школа које се с мало средстава могу код нас завести, па да нам опет велике користи донесу. Код нас могу се лако завести продужне школе нољопривредног правца. Таквих школа има у Чешкој преко стотине и ако тамо има доста других виших и бољих школа пољонривредних. Оне се отварају по селима, за оне младиће којима није могућно да оду у какву стручну школу пољопривредну нижу, средњу или вишу. Њима и продужна школа доста помогне. А ове пољопривредне школе отварају се с тако мало материјалних средстава, даје то отово невероватно. Једна таква школа коју сам посетио, почела је добивеном потпором од само 50 Форината, другу сам видео која је почела рад и без једне иаре, иа после мало по мало добила је прилога с једне, друге и треће стране, те је са 150 Фор. саставила годину своју са својих 20 и неколико ђака, сеоских младића. Школа чији ћу испит описати у подлистку „Тежака" такође није имала више потпоре од 150 Фор. Толико помоћи може. и код нас бити од срезова, општина, Пољопривредног Друштиа и Министарства Привреде. И зато ја овакве школе хоћу нарочито да истакнем. Нпсу оне најбоље, али су за наше данашње прилике најбоље, јер се најлакше могу подизати. Ове школе у Чешкој тако рећи ничу саме. Нађе се 2—3 вредна учитеља у каквом селу, споразумеју се са сељадима, обрате се свом среском или окружном Пољопривредном Друштву и школа је готова. Нешто мало помоћи за наставна средства добије се од куд било; а кад се рад отночне, кад се ввћ види школа, онда долази помоћ од средишног Пољопривредног Друштва, од земаљске управе и од министарства. Учитељи ови у прво време задовољни су и с најмањим хонораром за рад у овој школи. На једном месту нпр. 100 Фор. било је двојици довољно,

на другом месту сам нашао да је 120 Фор. било доста тројици. Задовољни су с једне стране зато, што у селу без такве школе не би пи толико зарадили, а с друге стране задовољни су зато што раде на послу за који ће их њнхова околина и вихова отаџбина зацело благосиљати. У ове продужие пољонривредне гаколо долазе младићи сеоски, који су свршили основну школу. Обично су од 19—20 година старости, но у једној таквој школи сам нашао ожењена човека од својих 25 година који је имао деце и без мало што нису у исгој згради били ђаци и отац и син. Предавања у овим гаколама почињу у октобру или новембру, кад су већ сви пољски радови посвргаавани, а завршавају се у марту, кад пољски радови настају. То су управо зимње продужне школе. У њима се часови држе како се учитељи споразумеју са сељанима, т. ј. кад је ђацима згодниЈе да долазе, ван онога времена, кад учитељи имају часове у основној школи. Обично су ти часови у вече од 6 — 8 и недељом од 9 — 12 ире подне. Вечерњи часови су или скоро сваког дана или 2, 3, 4 пута преко недеље. У опште је удешено време кад сеоски младићи одиста могу доћи и провести 2—3 сахата у гаколи. А они радо долазе, јер виде да се имају чему научити. Налазио сам примера где младићи долазе у овакву школу из другог села 2 сахата удаљеног. Пред мрак дођу и по ноћи се врате. Истина долазак и одлазак овакав олакшан им је тиме што се железницом путује; али то опет стаје нешто новаца, а љубав нрема послу жртвује и труд и новац. У школама овим не уче се многи предмети. Језик матерњи (читање и нарочити писмени састави), рачун с геометријским облицима, мерењем и нрорачунавањем и поуке из пољске привреде. Управо су само три предмета главна, и иосле учитељи сами могу додати и поуке и још чега, јер се програм рада у тим школама кроји договорно између учитеља и људи из околине који овакву школу потпомажу, а с нарочитим обзиром на оно.што је сељанима те околиие иотребно. Исто тако и поуке из пољске привреде узимају се о оном што је у тој околини најпотребније. А да пак не би ти програми узимали негде и какве бесмислице, подносе се вишој власти на преглед и одобрење. Као што се из свега овог види, овакве продужне нољопрнвредне школе могу се лако иодизатн и код нас. У насељенијим крајевима, где су села већа и где у месту има 2—3 учитеља, могу се, тако рећи, одмах споразумети са сељанима на