Prosvetni glasnik

ЕОВЧЕЖИЋ

529

отпочоти школу у коју би долазили сеоски мдадићи, који су већ основну школу свршили. Они би долазиди некодико пута недељно од 5—7 сати у вече и нразннком до подне. Поучавали би се нешто у писмености и рачунању, а нарочито у иољоприиреди. Програм рада из овпх предмета саставили би учитељи, па би га могли идслатн на преглед и одобрење министарству нросвете и привреде. Нарочито они крајеви, који имају своје нољонривредне дружине, могу и треба први да ночну с оваким школама. За прво време требало би нешто потпоре од стране општине те да се купе лампе и нешто др. нотреба и наставних срестава , а после би се сигурно добило помоћи од Пољонривредног Друштва и министарства привреде. Даље оваке школе сигурно ће потпомагати и срезови и окрузи којом стотином динара, те учитељима рад неће бити ненаграђен. Да би оистанак и напредак оваке школе био осигуран о њој треба да се стара нарочити одбор. У тај одбор треба узети председника или кога члана општинског суда, свештеника и неколико угледних и заузимљивих сељана. Одбор тај с учитељем, управитељем школе, старао би се да се сеоски млидићи у школу прикуие и да је уредно иоходе, да се нађе средстава за прве потребе те школе и да после ради, те да школа добије номо1ш и с друге стране. Узети највиђеније људе из места и околине у одбор значи осигурати школи опстанак. А сваког од њих треба ставити у полоасај да што уради, те да у тој школи види дело своје, па ће га послс боље чувати и за напредак више радити. Једна је невоља за све ово у том, што учитељи сами немају довољно спреме у иољској привреди. Али ако је добре воље ту, може се н то накнадити читањем пољопривредних књига. Шта би се из којих: књига могло узети, могли би учитељи разабрати сами или потражити савета од Пољонривредног Друштва. Глаино је да се хоће, иа ће и да се може. А да је потреба за овакве школе, о том нема сиора. Не оклевајмо, почнимо још идуће зиме. Сеоска младеж зими није у послу, иризовите је и ноучите зими о оном шта и како треба да ради преко лета. „Тежак".

просветни глаоник 1899. г.

ПРОТИВ ТУБЕРКМОЗЕ')

Друга седница конгреса лекарског у Берлину била је најглавнија. Према начелу, да јо свако зло лакше спречити иего лечити, расправљано је у тој седници о мерама зарад предохранс сучије, сухе болестп или јектике. Први узе реч мед. саветник др. Рот из Поцдама. Говорио је о разним наредбама и мерама, које су на темељу модерне хигијене прихваћене од напредних санитетских уирава, болница, саобраћајних установа, па и самих приватних домова. Тезе водиље за иредавање д-ра Рота јесу у главноме ове: 1) Најглавнија нредохрана против јектике јесте сиречавање удисана сирашеног влажног или сухога измета јсктичавих болесника. 2) Ово се постшке тиме, да се што ире уклоне измети, и да се сиречи разношењс истих, ирема томе излази, да оишти интереси траже, да св туберколоза што ире код дотичних болесника констатује. 3) Л.екари и чувари таквих болесника треба да пазе на понашање истих, те да их упућују на све, што треба да чине: овде је од [особитог значаја практични пример и упутство, које болесници добију у заводима за лечење од јектике који тиме васпитају шире слојеве у погледу неге здравља и одбране од заразних болести у опште и посебице од јектике. 4) Треба се постарати за брзу лекарску помоћ и одвођење болесиика у заводе за лечење, што се најбоље може постићи кратким популарним расправама, које треба давати народу, п у којима треба да се изложе први знаци јектике и како да се ноступа у почетку болести а како носле. 5) Пошто је опасносг од иреотимања маха јектике велика особито онде, где много особа живи или ради збијено у затвореним просторијама, то се мора особито тачна лекарска контрола вршити над творницама, радионицама, затворима, школама и т. д., нри чему треба настојавати, да се измети одмах уклањају, да се не ради у просторијама пуним нрашине, да ваздух и светлост у довољној мери имају- приступа, да се одаје ветре и прах утирањем мокрим крпама уклања а не да се чисти обичном метлом. У томе лекарима могу помагати управници и надзорници творница и радионица, учитељии т. д. упућивањем дотичним особама све ово. 6) Где год се већи број особа дуже време бави у истом простору, треба се постарати, да се оделе Ј ) Ради својих читадада, у које убројавамо иајвећи број наставнива, доносимо иоједном српеком листу овај резиме рада вонгреса лекарскога у Верлину о сузбијању овога највећега иенријатеља човечанства. 67