Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

567

У похвалу наставника овога округа право је да им пред лицем Господина Министра, пун задовољства. признам, да су сви деле године прилегли на носао, били одани своме нознву, везани за школу, радили искрено и прилежно сваки по својој моћи и способности стално и одмерено. Успех који је сваки постигао, ма какав да је, није површан, није извештачен. Нигде нисам наишао на упорност, нигде на навалични нерад. Осим усмених, ситних примедаба, нисам имао повода никакву казну да изрекнем, осим једне једине предложене Господину Министру. И оправданих изостанака било је веома мало, а неоправданих никако. Наставници удаљенијих школа можда су но каткад и одсуствовали који дан, али не верујем да су то чинили без преке нужде и нотребе. Одсутним учитељима одређиване су замене, али том приликом уверио сам се да су овакве замене илузорне, ношто заменик не може у исто време да буде у два одељења. Да би се имала ирава замена и да би управитељ могао контролисати остала одељења по вароши, не напуштајући свој разред, преко је потребно да у свакој већој вароши као што је Пирот буде по један приправник. Слога је нзмеђу њих била апсолутна. Ни између двојице никакав спор, никакво неспоразумљење нисам расправљао, па ни у одпосима њиховим са школским одборима. Пирот са управитељем и наставницима, Бела Паланка и управитељ власотиначких школа предњачнлп су примером слоге и љубави, дружбе и солидног опхођења. Ја с моје стране мислим нисам ногрешио ; трудно сам се да будем стрпљив и умерен, да бих дао наставницима маха и воље да се оријептишу у новом поретку школском. Наставници су махом млади људи, већином између 800 — 1050 дин. плате; стручно школовани и којима код добре воље једнно још треба искуства н рутине, и којн већином изводе наставу баш добро. По признању самих наставника и ученици су ове године уредније долазили у школу и све уредније што је где закон и казнама за изостапке строже примењиван. Казне су се морале изрицати, јер их иредлаже учитељ, али ако их нредседник не пзврши већ их прикрије, онда учитељ не може то да нозна а још мање надзорник. Ово је мисдим узрок, што су некн родитељи целе године кажњавани, па опет никако да шаљу децу у школу. Односно надзора над школскпм одбором, закон је сам везао активност школског надзоринка, не давши му право да с места казни неуредне одборе. Док су

надзорнику поверени други судбоноснији послови за казну одбора треба прво да од њих узме изјашњење преко полиц. власти, па за тим све то да спроведе министарству на пресуду, а док се сва та процедура сврши, школа трпи неуредиости, и често прође школска година, те казна противу одбора, и ако је буде, постане илузорна. Приликом мог првог тромесечног извештаја описао сам какве су школске зграде у овом округу. За 20 година откад постоје школе у овом крају, једино се настојавало да их буде што више и има их доста, а о њиховој каквоћи и будућности ииком није ни пало на ум да размисли. А да се је бар један сетио да годишње ставља у буџет само но 100—200 динара за зидање школе, до сад би свака општина могла имати пристојиу школицу. Школе су оправљане, доирављане, крпљене, сељене тамо амо, па је већ и тај начин одржавања њиховог исцрпен. Да се не би дакле такве школе морале затворити наумио сам, да више ниједан школски буџет не одобрим, док се у њ не унесе бар 500 дии. год. на зидање школе. Ово је у осталом према приликама овога округа и једипи могући начин да се дође за неколико година до добрих школа, јер ниједна општина није и неће бити у стању да у једном уложи сву суму потребну за зграду. Школе нису оскудевале али само у потребама без којих се не може бити. Председници по селима некако мучно узимају к зиању закон да се школски буџет одвоји од општинског, и данас су назови школски благајници махом неписмени људи, а председници располажу школским буџетом по свом нахођењу; благајници пак само издају квите да су бајаги толико и толико новаца примили или издали. Исправност квита нико не контролише, да се не би случајно увукла каква ситна злоупотреба. И школском благајнику у самом Нироту не даје се ни динар, већ се између њега и општинског благајника мењају признанице као и ио селима. Скомрачење са школом толико је да у самом Пироту на толике моје представке преко целе године и до дапас не оправише неколико разбијених окана на школ. прозорима. Овакво руковање са школским буџетом и јесте узрок што један учитељ никад не може ни да намести школу по свом укусу и пропису, ни да је обилатије снабде на време свима потребама, нрепорученим књигама, училима и т. д. Према издатим расписима и иаређењима министарским, ја заиста не знам, шта би један надзорпик имао још да предлонш, па да се и порезници и председници једном узму на ум, на да школи издају што је њеио без икаква изговора п околшпења. Мислим да би