Prosvetni glasnik

578

НЛУКА И НАСТАВА

државе и народа, те да и с те стране обезбедимо себи независност од туђинства. ђ., Медицински Факултет помагао би нам бранити и нашу привредну и прометну самосталност. Наша је земља богата стоком и велики део земаљских прнхода долази од извозне трговине са стоком. Тој трговини много смета, што Србија још ни до данас није иодигла ни најскромнију болницу за сточне болести, а још много више, [што нема ветеринарске школе и аредставника нахучне Ветерине, који би с једне стране својим радовнма унућивали наше сточаре на рационалније стазе, а с друге опет својим паучним гласом и стручним ауторитетом уноредо стајали са иредставницима те струке из других држава — парочито из Аустро-Угарске. Кад би се пак у Србији отворио медицински Факултет, а уз њега и ветеринарски курс, онда се већ ни наше сточарство не би развијало по емпирпји и предању; онда већ ни судбина наше сточне извозпе трговине не би искључиво зависила од оцене страних стручњака — од милости наших најближих суседа — као што је то до сада било. Ветеринарски курс сам за себе не би толико успео, јер се — изолисан и без медицинског Факултета — не би на висини држао. е., Још би било веома јаких разлога, који би нас могли убедити, да је медицински Факултет доиста једна од најпречих потреба и народу и држави 1 ), али би ме далеко одвело, да и о њима опширније говорим. Остаћу, дакле, на оволико доказна материјала — у пуном уверењу, да је и то довољно. Хтео бих само да се још летимице дотакнем и најматеријалније користи — новчане добити — која би нам отуда могла потећи. 0 Финансиском делу овога иитања биће, истина, касније опширније говора, али је и овде потреба, да га се бар с једне стране дотакнем. Нема сумње, да ми великим новчаним жртвама и огромним напором издржавамо своје сипове на страним медицинским Факултетима, а могли бисмо знатан део тих издатака уштедети, кад бисмо у земљи тај факултет имали. Но момо рачуну проведу наши млади људи нросечно по 7 година на страни, док Медицину сврше и све испите положе. Свака година тога школовања кошта — с путним трошковима, књигама и другим научним средствима, школарином, доилатом за практичне радове у ла') Да сдоменемо само: развитак и наиредак Академије Наука; нотребу војске ; иитања, у којима се иште Факудтетско мишљење; иотребу иредставника свију медидинских струка ; избор оакултета ио дару и иаклоности; лакше међусобно сноразумевање самих лекара; бол.и изгледи за наше бање и минерадне ноде ит.д.

бораторијама и курсевима, таксама за испите, промоцију и диплому и т. д. — просечио око 3000 динара; свих 7 година, дакле, 21.000 дин. По великим страним медицпнским Факултетима, где обнчно наши млади људи уче, положи све иснпте и сврши Медицину само један део Срба медицинара — од прилике 60% — а осталих 40% годинама странствује, па опет најзад без докторске дипломе кући дође. Некн после свега тога пређе на други Факултет, неки опет умре, а има пх и таких, који се никако и не врате. Ако бисмо, дакле, све то узели у рачун, онда би пзлазило, да Србију дииломисан доктор Медицине — 1 ако није туђииац — кошта око 29.000 динара, а то је доиста врло много. 1 ) Са свим друкче би стојао тај рачун, кад би наши синови у земљи Шедицину свршавали. Медицинар у Београду требао би просечно око 1200 дин. годишње, а свршио би — као што то обично по мањим домаћим Факултетима, где је строжији надзор, и бива — за 6 година; потрошно би, дакле, свега 7.200 динара. Рачунамо ли да од уписаних медицинара нашег Факултета 20°/ о не би никада свршило — а толико обично на мањим, домаћим медицинским Факултетима на испиту не пропада (опет због тога, што је надзор лакши па и бољп): — онда нзлази, да би дипломисан доктор српског медицинског Факултета коштао само 8.600 динара, а то баш није много. На сваком домаћем лекару остало би иам, дакле, 20.400 динара вишка илн нека врста уштеде. Да од те уштеде издамо на сваког тог свршеног, младог доктора још 3400 динара као годишње издржање, којим бп он — онако зрео и стручно спреман — могао обићи неколико медицииских Факултета у свету, те ироучити материјал. њихових клиника, њихове научне заводе илабораторпје; — иа онда још других 2000 дин., да носле свега тога гдегод у којој нашој земаљској болиици проведе још годину дана учећи, како ће без туђе напуте и помоћи, дакле самостално, примењивати своје знање и искуство на поједине случајеве : било би јамачно и за њега и за народ много више користи, него да је као ђак цео Факултет на страни свршио и испите положио, иа онда одмах, непосредно иза испита, дома похитао, и међу народ у праксу отишао. Иза свих тих издатака остало би нам још 15.000 вишка, а толико не кошта ни најскуиљи медицински факултет — рачунајуИи га на једног слушаоца. 1 ) ') Слушао сам од неких, има у Србијн лекара, који су 50.000 до 60.000 дин. требали, док су Медицину свршили. г ) Да толико износе трошкови медицинског факултета око једиог слушаоца у опште, морао би он коштати државу