Prosvetni glasnik

73*

НЛУКА И НАСТЛВЛ

579

Према томо би, дакле, земља мање на лекарс издакала кад би пх на своме Факултету изучила. ж., Алн би зсмља од медицинског факултета иљала велике материјалне кориети и на други начин. Прс свега остајао би сав тај новац, који сеиначе по туђинству расипа, у земљи, и уиотребио се на наше циљеве. Сем тога сачували бисмо и велики део онога новца, што га иаш свет немилице издаје, тражећи нри сваком озбиљнијем случају савета код страних проФесора и иомоћи на страним клипикама, јер их у земљи не налази. И не само да би сс уштедио тај издатак нашег грађанства, него би, шта више, долазили нашим проФесорима и у наше клинике странци, који би свој новац овде остављалн. Најпосле било би материјалне користи и у томе, игго бн се медицинским Факултетом и Београд брже дигао; што би се нашим грађанима отворио читав низ нових издашних извора за зараду; и што би н држава и приватнп људи с више гаранције трошили на медицинаре, него што је то до сада било. 4. На онај трећи начвн у снабдевању са лекарима — т. ј. да евоје еинове никако у лекаре и не дајемо, него да евакад иотребан број веК свршених лекара из туђинства добављамо —јамачно нико и пе иомишља. То би, истнна, било иривидио најјевтиније, али у ствари најскуиље и најгоре. Србија је већ искусила, да целокунну лекарску праксу н све званичне дужности лекара не треба давати у руке пскључнво страпцама, који не знају ни језика ни обичаја нашега народа, те не могу тако лако стећи његово поверење. Њима се треба само псномагати — ца и то тек у толико, у колико је најпотребиије. * * * Из свега овога, што сам до сада рекао, могли сте се, дакле, уверити, да је и научна и национално-иолитичка, и здравствена и економна иотреба наше земљс и државс, да се на будуКем сриском, университету отвори и медицински факултет. Хоћемо ли ми ту озбиљну задаћу моћи пзвести, то је друго питање. Иокушаћу, да п њега расветлим. (Наставиће се) 3000 дин. годишње, а тако скуних медицинеких Факултета нема у целоме свету. Највише стаје медидински Факултет у Русији, па ни тамо не кошта медицинар више од 1500 дин. годишње. Најбогатији и најбоље уређени су немачки медидински Факултети, па ипак и тамо стаје државу један медидинар годишње једва 800—1000 динара. У Иисбруку кошта једаи медидииар годишње 720 дин., у Прагу и Дириху 700 дин. а у Дембергу чак 400 динара.

ГРЕШКЕ У НАСТАВИ

(НАСТАВАК) V. ГРЕШКЕ У МОРАДНОМ ВАСПИТАЊУ. 83. Греши ко не пази на владање и понашање ученичко. — Правила о уљудности нису иостала самовољно; она се заснивају на праву и правичности. Она проистичу из нашега знања да су људи браћа међу собом, да имају дужности један према другом као члановн породице, као чланови друштва или државе. Ако је какво дете учтиво из својих побуда, оно је већ учинило добар корак на путу свога моралног васпитања. Депо нонашање у каквог детета још не значи да ће оно бпти н морално васпитано, али му веома помаже да то буде. Дено понашање је спољашњи зпак несебичности самога карактера, и у његову вршењу лежн теасња да карактер учипи несебичним. Л.епо понашање треба да се научи практичним путем. Сваки ученик, кад дође ујутру у школу, треба да се с учитељем лично поздрави а у вече да сваки пође својој кући с вечерњим поздравом учитељевим. Сем тога учитељ треба да поздрави и цео свој разред, пре него што у школу уђе, каквим веселим „добро јутро" и да га по свршетку дневнога рада кућњпушта са „лаку ноћ". Ако какав познати походилац дође у школу, деца треба да устану и да га ноздраве уобичајеним поздравом. Ако би у школу дошао какав непознати им странац, учепици треба да чекају докле им учитељ не би рекао ко је то, за тим да устану и да га поздраве. Овако треба да раде с тога што треба да науче да тако раде и код својих кућа. И зашто се овоме не би научили у школи? У школн треба да ученици науче да старије и иознате, људе н жене, иоздрављају скндањем каие. У школи треба да науче како се то и ради. Ирактиком доте треба да научи да ннстиктивно подигне руку (и то увек ону с друге стране с које му иознаник иролази) да капу скине. Овоме се могу деца врло лепо поучити каквом згодном нриликом за време одмора; може им се казати да иролазе једно иоред другога и показати им како ће се поздрављати на улици. Почну ли се деца с овим шегачити и терати неку шалу, учитељ је ту да их нокара. Учитеља треба учеиици да иоздрављају и кад пролазе поред њега идући на одмор, као и кад улазе у школу у јутру и по подне. Учитељ не треба деци да допусти да му на питања одговарају само са „јест" или „није", него увек: „јест, господине", или „није, господине" ; или „јест, госпођице", „није, госиођице".