Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

585

омрзао најпопулареије дедо Цицероново. Али да пређемо па преглед! „№ еп1т ап1еа песГатг- „врт. као што самв пре ((Љат саизаз ". IV. 7. рЋчи говорго"... (??) „аштшшЈие гп согроге „и да духЂ сг т^ломђ угуехоШ1§ш (сИсип!)"... шава се" IX 18. „ех апгтг зепХепИа" „иЗ мисли духа" (?!) Стихове, које Дидерон наводн, он иреводи како сам каже, 110 угледу на иаше народне песме. Колико у том имаде истине, нек нам сведочи овај нример: „Погледаите, о граждани, ликђ Ешл старца" „Он в ванш славна дђла спевао отаца". „1п 1еггат еп1т саДепИ- ,6рЂ будуКи да т г 1)леса 1}иб согрогЊиз ешуие 1ш- на земли укоиават се, отто 1ес(лб, е дио <Ис (;ш11 куда е речено укоиаварк китагг..." XVI 36. ти се и Оволико погрешно и невешто превођење долази зацело међу најоригиналније примере изнашихнревода. „Шадогит тоз поп Подвучене су речи изостаћитаге согрога зиогит, вљене а остатак спојен с П181 а Гепз зип(; 1ап1а1 ;а". горњом реченицом, те испаXIV 108. ла сасвим друга мисао. Пример рогобатности у преводу ! XXVIII. „Ш спт угДетиз вреслет рптит сапс1огенк^ие соеИ, (1е1п сопуег810П18 се1еп1а(;ет (;ап(;ат, Чиап(;ат содНаге поп ровзитиз, (;ит У1С1881(;и(11пе8 (Иегит ас посМит, соттиШшнебцие (;етрогит с[иа(1г1рег(;Иа8 а4 та(;игК;а1;ет ћ'и§ит е1 а<1 1етрега(;10пет согрогит ар(;а8, еогитдие отптт то<1ега(;огет е1 с1исет 8о1ет, 1ипат^ие ассгеНопе е! (1етти(;10пе 1ит11П8 диазг (аМогит по1ап1ет е1 згдпг(Гсап1ет длез, 1ит 111 еос1ет огђе ап (ЈиоДест раг!ез (И8(;пћи(,о ди1с^ие 81е11аз Гег! ео8<1ет сигзиз соп81ап(;18б1те зегуап1еа (Израпђиз 1п1ег 8е тоИћиз, пос(;игпатдие соеН Гогтат итПдие вхЛегИзиз огаа1ат, 1ит §1оБит 1еггае ет1пеп1ет е тап, бхит т те(Ио тишИ ишуета 1осо (1иа1зи8 ог18 (НбЂапИћиз ћађИађИет е! сиНит, диагит аПега, диат пов ЈпсоИтив Би1 ахе розИа ас1 зШ1аз зерГет ипс1е \оггг(ег АдиПошб б!п(1ог деШЛаб тоШиг шуеб, аНега аив(;га11в, 18по1а поМб, диат уосап! Сггаес1 аг<т(%бора, се(;ега8 раг(;еа ГпсиИаз, дио<1 аи! М&оге г1§еап(; аи1 игап1иг са1оге, 1пс аи!от, ић! ћаћНатиб 11011 1п(;егт1бб1(; био 1етроге Сае1ит пИевсеге агћогез 1гоп(1е8сеге УНез 1ае(;Шсае ратрт1б рић1ебсеге Еат! ћасеагит ићег(,а(;а тсиоуезсеге 8е@е1еб 1аг§1п &и§ев, Ногеге отп1а, Гоп(;е8 бса1еге, ћегћ18 рга(;а сопуебМпег; 1ит тиШ1и<Ипет ресиДит рагИт ас !уе8сеп (1ит. рагИт а<1 си11и8 а§гогит, рагИт а(1 уећепДит, рагМт а<1 согрога уезШи(1а, ћоттет 1рбит диа81 соп(;етр1а(;огет саеИ ас Геггагит сиИогет аЦие ћоттја и(;Шпросветии гласник 1899. г.

(:а11 адгоз отпез е(; тапа ра(;еп(;1а —: ћаес ^Ниг е(; аИа 1питегаћ Ша пит сегштиб роббитибпе ДићНаге, сј [и1и Нб ргаебИ; аИфПз уе1 еИес1ог, 81 ћаес па!а вип!, и1 Р1а4оп1 У1(1е(;иг, уе1 81 зетрег Јиегип!;, и(; Аг18(;о(;еН р1асе(;, тоЛега(;ог 1апЦ орепз е! типепа? Превео: „Као што кадт. видимо навпре видђ и сианоств неба; потомг окретан1Л толику берзину, колику ни мислити неможемо, после прем1зну дана и нотии, и изм$ннеша времена четвороделнн, ко узревани плодова и умеронио 'Ллеса сходна, и св1к> нхј И управителл и вожда сунце, и мђсецв раст "ћшвмЂ и уманешемЂ св г 1;тлостн, аки знацима Календара означуњти дане, потомђ и у истомђ кругу на 12 части иод^гћномЂ окретание п ^ тђ зв $зда' иста теченш постолнеише чуваготи неравннма медву собомЂ движенјлма; и нотн1и неба изгледЂ одђ свуда зв$здама украшенШ, иотомђ кругЂ зем .гћ изђ мора издигнутЂ, утвердвен у ср-ћдини цћлога свђта, на дв^ удал '1ше стране обнтавмЂ и обд ^ланЂ отђ кои е една, ково ми обнтавамо, иодг еЂвернимг иоломг иоложена сирамг седамг звЂзда' откуда Страхотна хука Аквиллона Л'ћдоладне агћгове избаца, друга в гожна, непозната нама, кого Греци зову а^т(%бога ; проче части необд^лане, или што су отђ зиме укочене или отђ врутБИне онал^не; овдђ пакЂ, гд^ћ ми обнтавамо, не преста4 у свое време; Небо разблажавати се листати древеса Красити се лозицама весело чокотве Кривитисе обилвемЂ граичице илодова Ус1;ви издават' рану, цв'1;товати свашта Извори тетви, у траве ливаде обутвис'; нотом множество стоке, отб части за препиташв, отђ части за обд'ћлан1е иолл, отђ части за возенве, отђ частн за оделше т г 1;леса; и чов^ћка самогЂ аки иосмотрителл неба н богова и ншногг иочитателл; и чов ! јк 9 ползи сва и мора покораваоггва се ; ова дакле и друга несчислима кадЂ ногледимо, можемо ли носумнлти, да овнма претстои н^кИ или створителв, ако су сва створенна ; као што се Платону чини, или ако су свагда бнла, као што Аристотелу допада се, управителв толикогљ д&ла и создашл". Узели смо један од најлепших и најсјајнијих примера Цицеронова реторска савршенства: велпчанствен склоп периода, који захвата мал' не цео XXVIII Сари1, да покажемо колика је огромна и неизмерна снага над језиком у латннског стилног исполина, а колико несрављена вештина онога, који за њим као пигмеј шепеља. Па и норед тога прва је књига, та најлепша и најкласичпија ствар у филозофској радњи Цицероновој, најгоре преведена и од свих осталих књига и ми не можемо скритн ово своје уверење: Живановић је још пре дванаест година превео њу, ако не целу, а оно бар велику већину, па сад након толиког времена, кад се сетио, да нам преведе и остале четири књиге просто је преписао онај свој ннштаван рад не поиравивши га готово ништа. За доказ понављамо