Prosvetni glasnik

586

ВАУКА И НАСТАВА

онај пример, који смо навели из Матичиног Летописа 1830., сад из штампане књиге: „Тако сравнБава, као пио лабудови, кои нису безљ причине Аиоллону пвсвлш,епни, по гато отт> н'ћга пророчествованје имати виде се, конмт, предвидетви, шта добро има у смерти, ст, 1гћсномг и радостшо умиру; тако сви добри и мудри лгоди вплл да чине. Нити бн о овомт. штогодђ посумнати могао, кадт, не би иама, ирил'1жно о духу размигаллвактБИМЂ, оно исто догадвало се, гато се често онг.нма догадва, кои бн остро очима у помрачаваготБе се сунце гледали, тако да видт, сасвимЂ изгубе: тако острота ума, сматраготва сама себе, катгодт, се затупи, и изђ тогђ узрока губимо ирилђжаше кђ разсужден110. И тако сумнлвотБи, обзирутви се, застаиваитви, многа иротивна удалаваитби као у кораблго у мору вози нам се разумг".

Из овога ће се видети толика чудновата сдичпост између та оба иревода, која ће доиста доказивати оиу нашу слутњу. Можда би се то још могло доказати п дужим упоређивањем, или од тога би се добило уверење, да ли је Живановић био лењ, те није то по други пут нреводио, или није, а његовој невештини и неснособности, а то је за нас главно, не би ништа помогло. А каке су речи, којима се Живановић служио у свом преводу, ма да се могло и доста и лепо то и из досадашњих нримера видети, ипак постављамо овде једну гомилиду, која је незнатна у упоређењу са свима употребљеним, али ће нам ииак нредставити његов језични апарат. „ОтбранителанЂ, освободити, сов 1 угђ (ћогћШо), сохран ^нђ (ге(;ен(;и8), возобновити, домагани, держава, естество, художество, иротивоборствовати, иревасходити, свидђтелствовати, соотв-ћствовати (гевроп(1оге), почеств (ћопог), витил (опог), занлтЂ (оссира^из), бездоллгенственна (оИозиз), необзорителио (п1С01ш <1ега1е), веж-ћство (бсЈепИа), противословиги, мн'6ше, иротолковати, воиросЂ (саива), оировргнути, сушествовати, аки (с^иавГ), ироизнесеше (ргопипМаШш), гаествовати, разноглас1е, сосердечни (сопсогс1е8), несердечни безсердечни (ехсогЛов) , иен1е, соглаие , трегубЂ, врховенство, начало (рппстршт), стечеи1е, нас];кома (ито/лсс ), обнчествовати, древноств, величаВган, погребателанЂ, остолтелство, високопочитовати, неповредимЂ, винб (га,Ца), причина (саиаа), внушеше (аЛтопИив), нбиовђ , вага -б, нагаг, твои, и '1; говђ , мои (место „свој"), днгнути, заведеше (1пв1;1(;и(,шп), неудобсгво, смушавати се, д1ггорождешб, предчувствованје (аи§ипит), в'ћролтно, презрен1е, превазмоћи, заблужден1е, заседани1а иозориша, внснренЂ, уст1е (ога), преплствовати, невђжа, сл'1;дователно, возбудБент,, кораблЂ, беспрЉделгпи (јттепвик), тлготнеишн, сновиден1е, војкдђ , неболезно чувствоше (ЈпДоЈепИа), касателно, наконецБ (Лешцие), памлсгвоваше (тетог1а), вндђ (ересЈез) произгаедиш, безм $станЂ (аћаигДиа), споможеше, изобретеше, движен1е, днхателно, уд ^л ^творити, шастлвивБ, терненЂ, уставоположеше, совернован1в (аетикИо), ожидаше (ехрес1а11о), усовершествованЂ, соотв ^ственЂ, обл-

тјл (б1пи8), бол '];занЂ, множанша, получити, отллшаше, развђ, отражавати се (ге(1аг§и1), истинодобно, путно, возд^лант,, хота (циантв), рпза, прилотт, (а<1уо1а1;из), печаланЂ, нспустЂ, дослзаше (сар1из), женоподобни, толисно (1ап1и1ит), основоположенје, иодобногласлше (81ПОП1та), наравБ (па1ига), благополучанг, разврашеН1в (регуегзИаа), спроводителниди, отбацителанг, необозрителн10, резаствовати (сИвсгераге), нлодохранителностб (1ги§аШаб), чуждБ (аНепиз), ииргаества (ери1ае) снедавати, итд. итд. употреба свих иартиципа. Такве су речи уиотребљаиаие у првој књизи, а са додатком још ружнијих., иеправиднијих и чудноватијих речи, облика и израза искићен је н онако крајње несавршен и гадан стил Јакова Живановића у преводу осталих књига. Но да пођемо редом! У другој књизи „о терпленпо бол^зни", како је леп латински иазив „<1е 1о1егаш1о с1о1оге" преводилац ружно нревео, — задивљује нас у оригиналу гомпла лепмх стихова, нешто узајмљених од било оригиналних или преведених песиика, а нешто и од самог Цицерона с јелинског преведепих, који у велико замењују оне стилске лепоте, којима се поноси прва књига, а којих овде нема. У овој другој књизи говорио је Цицерон на њему својствен класичан начин о „трпљењу болова", те је скупљајући велики број разних болова, доказивао, да мудар човек има у свом разуму толико снаге да свлада сваки, макако велики, бол. И ту другу књигу, ту пријатну другу оној првој класичној и узвишеној ствари Цицероновој, Живановић је тако превео на српски језик, да је све, што је уопште могла изгубити, и изгубила. Понеке стихове [н. нр. у X сар. из Есхила] није преводио на уобичајен начин, као и у истакнутом примеру из нрве књиге на једном месту, а врло многа места тако су преведена, да их је без оригинала врло тешко, некад и немогућио, разумети. Погрешака, сем тих што их сад рекосмо, против разумевања текста онаких круиних, како једино код наших преводилаца н белеашмо, могло бп се рећи и да нема, а како је он умео да постигне стилне висине Марка Тулија, о том је излишно и спомињатн. Пример један — стихови — који је најбоље преведен, не само у другој књизи, него и у целом делу уоиште, показаће нам сам собом, како је далеко овај нревод од тога, да буде — ма и најблеђа замена оригинала, а други пример — ирозни показаће нам једно од онпх места [која ми сва не можемо показати, јер би оцена излишла већа од дела], где се ни смисао не може ухватити, нити што разумети без оригинала. „врбо ако за бес^де, кое самЂ л хот"1;о да се одобре мн'1 ;шемЂ народа [ово е народши посао и д'ћи-