Prosvetni glasnik

НАУКА И

587

ствие краснор^чгћ естг одобраван1е слмшателл] нашлисусе и '1',ки, кои у нвима ништа иохвалити нису, разв'ћ о чем бн се ноуздали, да подражавати могу, и кои су цћлЂ добре бесћде оиу исту кого и свое надежде себи препоставили, и кадЂ бн потученни бнли обил1емЂ изр г ћчен1л н р-ћчИ, рекли, да волу сувопарно и гладно нредставлаше, нежели богато н обилно [откуда е произишао родт> Аттика, оннмђ самимЂ, кои су исповђдали, да су тога послћдователБИ, пепознатЂ; ко су ветв утвутдли готово отђ самога публикума изсмћлни] ; шта тве да буде сада, кадЂ знаМЂ да нимало не могу народа, кои самт, отпре употреблдвао, у овомђ уиотребити". а то је хтело да буде: „Е1ешт 81 огаиопев, ^иаз поз ти1Ши<1т18 1псИС10 ргоћап Уо1еђатиб рори1аг1§ ев1 етт Ша &си1 (;а8 е(; е(Гес(;иб е1о(1иепИае ев! аисИепИит аргоћаИо —■, зес1 81 герег1е1зап1иг поппиШ, гп1п! 1аи(1агеп1, П181 диос1 8е тИаг! роззе сопб(1егеп1, с^иетсјие зрегапсИ бПл, еипЛет ћепе сНсепсИ Дпет ргоропегеп!, е1; сиш оТагиегепШг сор1а бепкепИагит аЦие уеЛогит, е1 Гатсот бе иса11е диат и1)ег(а1ет е!, сор1ат сИсегеп!;, ииДе ега1 ехогипп депиб АШсогит, пб 1рб18, ди1 1(1 зесјип бе ргоШе1)ап(;иг, ј§по1ит, с^и! 1ат сопИсиегип!; аћ 1рзо 1'ого 1ГП51 ^ш<1 1и1игит ри!атиб, сит асНикоге рори1о, с|ио и!е1)атиг аии(еа, пип тћ11то поб иИ розбе уМеатиз". В иди се, да је Живановић дословце преводећи Цицерона иао под теретом његовог реторског полега и немогући одржати у нреводу нн близу онолико снаге, колико у оригиналу, упропастио и саму мисао. Но да прегледамо оне стихове, као пример рогобатности у преводу ! Пример (стихови)

ТИапит виБоЈез босп поб!г! 8ап§ит1б вепегаи Сае1о абр1схСе геН§а(;ит азреггз УтсШтсјие бах1б, паиет и1 ћог120по ј'ге1о Кос(;ет рауеп1е8 ИппЛ а(1пес(;ип(; пауИае 8а(;игпш8 те 81С 1тро8К; ЈирИег Јоугздие питеп МиШ1>егг а.четИ папиз Ноб Ше сипеоб / адггса сги&еМ тзегеиб РеггирК; аг(,иб, ^иа птег боЈегИа 1гапбУег1зега(иб саб1гит ћос Гипагит тсо1о. Јат (;ег(;1о те диос]ие Нтеб(;о сНе ТпбМ ас1уо1а(.и аЉшмз 1асегапб ип^иЉиз Ј оу 18 8а(;еН(;еб раб1и (Шапја1 ^егго Тит јесоге оу\то раГа е1 заНа1а асИаИт

Сродна моиои крви чеда на небу родвена Поглћдавте о Титанска в!)заногЂ о стЂну Раиаву ладвари као што везуго порабалг, На ужаснозвучномЂ мору плашетви се нотви. Јупитер ми приковао е 'вако Сатурниискн И божество аотребуе нЂгово ковача Онг е ове ексере изђ фабргже свирЂае Приковавгаи раздерао уде, коимђ бћда†ИспробушенЂ трудомЂ ту на граду Фур1л живимђ Сваши третви тужанв данакЂ сђ прилетомЂ нечалнимђ Јупитера пратиоцЂ ме раздпрутБИ кривимЂ Канджама, те вдеш >емЂ ме дивлбимђ разчупвва Кадт> ее наео джигерице

угоенне црне

Сеап^огет СипсШ газјгит е4 зићПте ауо1апб Р11ша(а саис1а поб1гит аеб(;и1а! бап^шпет Сит уего а<1ебит гпрМи гепоуаШт еб! 1есиг Тит гигбив 1ае (;го8 ауИа зе ас1 рас1из геСе г(. 81с ћиис сизМет таезН сгисгаШз а1о (јш те регетш у1уит рое<1а(; т18епа. Катс|ие и( У1(1е(;18, птсИз сопз(ггсШз Јоу1б Агсеге посјиео сПгат уоесгет а рес(;оге 81с те грзе ^гЛииз реб1аб ехс1р1о аих1аб, Атоге тогМб 1егттит аес1и1геиб таИ : 8есI 1опдс а Шо пипггпе азреПог Јо^гз. АЦие ћаес уе(.иб1а баесНб §1оттега(;а ћогпШб БисШЈса с1ас1еб поб(;го ев(; гпјгха согрог1 Ехдио П^иа1ае 8оПб агЛоге ехс1(1ип(; СиМае, ^пае ваха а<1б1(1ие ЈпбШ1ап1; Саиса81" X 23—25.

Продере се на далеко и у висђ лететви Убрисуе крвцу мош нернатпемЂ репомЂ. А кадг наеденна джигерица понобисе НадуваивемЂ, ето г' опетЂ желвногЂ кђ гнусномЂ ручку Т скђ стражара овогг тужногг мученгл ранимЂ. Кои бћдомЂ непрестаномЂ злостави ме живсгђ. врЂ ланцима Јупитера стегнутЂ как' видите Отбит' птицу отђ иерсиш свир-ћпу немогу ТакЂ оставлЂнг самг подносимђ куге мучителне ЖелашемЂ смерти тражимЂ коиецБ овн зала: влг далеко отгони ме Јуиитерг отг Леоа И ово чрез столет1л множенно ужасна Древио тужно иешасие стои на моемЂ тл г ћ И зђ когђ каплћ истопл г 1шне сунчаномЂ лсестиномЂ Падаго и сгћне квасе Кавказа еднако".

Као што се шди из овог а најбољег" иревода Живановићеиог он је препуњен стилним погрешкама: рђавом употребом речи, двојаким значењем, рђавим положајем, без икаква ритма поређаним стиховима, па чак овде онде и каком тешком граматичком погрешком, која се односи на разумевање латинског текста. Па кад смо на тако јасав и очигледан начин показали ту ствар и доказали је и код „пајбољег" превода Живановићевог, онда се тек може мислити, каколи је на другим, обичнијим местнма. Ми нисмо хтелп, а нећемо ни сад да овде објашњавамо погрешке, које су означене подвученим дртама, оне су таке, да их човек лако може увидети а надамо се да ће то бити јак доказ, како је ништаван стил и колико малена могућност Живановићева да преводи Цицерона. Али ми још нисмо свршили! Треба видети и познати, да је у другоЈ књизи посвећена преводу, и ако су оволике силне погрешке, ипак много већа пажња но у првој књизи, а то показује разумевање преводиочево и стила и духа Цицеронова у појединим делима, кад га он више цени у другој но у првој књизи. Но доста о преводу друге, да идемо даље! (Наставиће се)

74*