Prosvetni glasnik
706
НАУКА И НАСТАВЛ
доне залишних беепосдених декара; да треба по 20—25 година чекати, док се до места окружног лекара дође; да треба по 20—25 година у војсци сдужити, док се до чина санитетског мајора стигне (а и тога има у другом свету); да су и општинска и железничка места већ сва заузете; да нема у земљи нн једног лекара, који — шта више — по неколико таких места не заузима, него да се на свако (па и на најмање) може наћи по десеторида спремних кандидата (као што је у другом свету); да лекар од нриватне зараде већ не може живети: — нити би вдасти, окрузи, срезови и опнггине морали на питомце трошити; нити би ико више од приватних тодико времепа, муке и новца жртвовао, да до декарске динломе дође. Кад свршени медицинари у Србији не би нмади лепа изгледа за будућност — лепша него многи други; кад људи не би увиђали, да им лекарска диплома пружа веома брзо јаку гаранцију за осигуран живот : — јамачно се не би толико њих одавало на Меднцину и улагало читаве капитале, док је сврше. То лепо уверење о медицинском Факултету, да човека може и морално и материјално задовољити, и та јагма око те струке ностоје (као што рекох) у целоме свету — и ако је већ доста лекара — па и код нас. Али ће то постојати само дотле, док се све државне и земаљске, све .јавпе и приватне грађанске нотребе из те сгруке доиста не иодмире, тс се људи несумњено и на аримерима не увере, да већ више ни лекарска диплома не даје никакве гаранције за будућност, и да невреди онога времена, труда и новца, што се око ње потроши — да је, дакле, боље потражити други позив. И ту се, дакле, онет јавља оно опште правило у промету и утакмици: — „Што већа тражња, то већи довоз" — и обратно. Исто би то било и онда, кад Србија не би морала слати своје синове на страну, него би имала свој медицински Факултет. Нема сумње, да би с почетка било јаке навале на тај Факултет — већ и зато, што би он био новина за нас — али бн та јагма јамачно у брзо понустила, па временом и сасвим ирестала — сама собом, без утицања с поља. Чим би свет видео, да је све листом нагрнуло у Медпцину; да ће, дакле, лекара бити и сувише, и да нове лекарске нараштаје чека све тежа и очајнија борба за опстанак — много мучнија него у другим сталежима и иозивима: одмах би ударио другим правцем, и тражио друга занимања за будућност. Место јагме наступило би опадање ђачког броја у медицинског Факултету, и трајало би све дотле, док не би стигло ону меру слушалаца, која би таман одговарала нравим потребама државе и грађанства. Али како су те потребе (као што смо
видели) код нас стално толике, да би у-медицинском Факудтету увек било довољно ђака — јамачно више, него у техннчком, а још више него у философском — то је онда већ самим тим опстаиак тога Факудтета и с Финансијеке стране оправдан и за свагда ујамчен. Ми, дакде, ни поред медицинског Факултета у земљи не бисмо никада дочекади тодику хиперпродукцију у лекарском сталежу, да би најпосде морало доћи до затварања тога Факултета, или до лекарског пролетаријата. Да је то доиста тако — т. ј. да фреквенција аојединих факултета донекле сама себе регулише, може се и бројевима доказати. Ио њнма ее јасно види, да број ђака расте иди опада према сувременим приликама и струјама; ирема земаљским законима и потребама; нрема уређењу университета и средствима, којима располаже; према изгледима оних струка, које поједини Факултети заступају и т. д. То је старо нскуство свих университета, а то искуство потврђује и Фреквенција поједииих Факултета наше Велике Школе. Ево томе доказа. По званичним податцима ноходидо је Велику Школу: У иериоди од г. 1890.—1895.
Годипе
ђака
араиника
филозофа
техиичарч
увупно:
сиега:
У °1о-
скега:
У % :
свега : у°/ а :
1890|1 • • •
• 565
344
60-88
183
32-39
38 6-73
1891)2 • ■ •
• 472
291
61'65
150
31.78
31 6-37
1892ЈЗ • • •
• 160
273
61-09
\Ш
32-38
29 6-53
1893|4 ■ • •
• 480
288
60-80
157
31-52
35 7-63
18945 • • •
• 432
252
58-33
147
34-03
33 7-64
Иросечно ■
. 482
290
60-90
159
32-39
33 6-92
У иериоди од г. 1895.—1900-.
1895Ј6 • • •
• 452
248
54-87
141
31-19
63
14-04
1896|7 • • •
• 456
266
58-33
125
27-61
65
14-06
1897Ј8 • • •
■ 494
261
52-83
133
26-81
100
20-36
1898 9 • • •
• 429
263
61-22
. 95
22-14
71
16-64
1899Ј900 • •
• 109
274
66-99
' 66
16-13
69
16-88
Просечно •
• 449
261
58-85
112
24-77
73
16-38
Године 18991900. уписадо се у I. годину Ведике Школе свега 90 слушадаца. Од њих је бидо: 60 правника, 8 Фидософа и 22 техничара. Ако би тако и даље ишло, онда бисмо у све 4 године иаше Велике Школе имали овај бројни сразмер ђака: (јака иравпика философа техничара 1 одине уву]1н0 . свега; у о/ о - 0ве[а; у Ој^ свига : у %: 1903[4 • • ■ • 360 240 66-66 32 8-88 88 24-46
Из уиоредног посматрања ових података излази ово : 1. Укуиан број ђака Велике Шкоде опада. 2. Апсолутан број правника мањи је него што је био, ади се редативна Фреквенција тога Факудтета сдабо мења. По најновијем уписивању изгледа, да ће норасти.