Prosvetni glasnik

735

приређивања лутрија биће згодици једино у одабраним српским књигама. Тако ће се нриличан број ваљаних књига растурити у народ. Српска ће се књига вшпе читати, и од тога биће користи и за књижевност и за иросветни напредак нагаега народа у опгате. У нас, у Србији, нема тога обичаја, да се о забавама, на ии о светосавским, приређују лутрије, те да овај користан нредлог Зорнна сарадника п ми усвојимо. Али у нас има других прилика, у којима бисмо према ваљано.ј књизн нашој могли бити много иажљивији но што смо. Баш ових даоа почињу се у нас ређати ове прилике: иду Матсрпце, на Оци, па Вожић. па Нова Година. Све су то дани, када со старији 'Ј'РУДе да каквим поклоном обрадују своје млађе. Колико се новаца само изда тих дана на разне сигнице и друге непотребне ствари! Књиге се мало ко сети у таквим приликама. И ако се сети књиге, често се сети које стране, или каквога албума за марке или доппснппе. Српске се књиге мало ко тада сећа. А то су нрилике, када би ваљало на српску ваљало помишљатн као на најлешпи дар за омладину. Деца ће такве иоклоне годинама чувати, ирочитавати и другоме позајмљивати на читање. Тако ће се врло дуго сачувати сећање и на онога, који је поклонио књигу, и на дане срећнога детињства, када је књига добивена. На овај начии растурио би се сваке године знатан број ваљаних књига нагаих. У омладине ће се, јога за рана, развијати књижевни укус, и омилети читање и српс.ка књига: ваљано књиге тражиће се и читаће све вигае, народна просвета ће јачати а књижевност напредовати. Порадимо, у овоме правцу, сваки колико можемо, па ћемо за српску књигу и српску просвету доста урадити.

Срнска Ењижевна Задруга. — Књиге Срнске Књижевне Задруге осмога кола (за 1899. године) штампане су и сада се новезују, те ће за Божић бити разаслахе члановима. У овоме колу биће седам књига редовнога издања: Приаоветке Лазе К. ЛазаревиКа , књига II, у редакцији проФ. Љубомира Јовановића; Слике из есоскога живота Јанка М. Веселиновића, књига II; Ивкова слава, прииоветка Стевана Сремца; ДомаЛа иисма Доситија Обрадовића, у редакцији проФ. Милутина К. Драгутиновића; Лирскс иесме Симе Милутиновића Сара.јлнје, у редакцији про®. Андре Гавриловића ; Исландски рибар, роман Пјера Лотија, у преводу Тилије Довијанићеве, и Ђо&кс и воИе, од Благоја Д. Тодоровића. Књиге ће се разагаиљатим оним редом, којим се буду јављали новереници, те ваља похитати са унисом и слањем нретплате. Ирослава иедесетогодинш.ице Змајеве у Матици Српској. — 24. новембра ове године, на рођеи дан песника Змаја Јована Јовановића, била је свечана седница Књижевнога Одељења Матице Српске, радн нрославе иедесетогодишњице Змајева песниковања. Се-

дница је ночела у четири часа по подне. Велика дворана Матичина била је дупком иуна многобројних ноштовалаца Змај-Јована Јовановића и његова књижевнога рада: из Новога Сада и оближњих места. Председник Матичин Тона Хаџић отворио је седницу, поздравивши искупљено слушаоце, и прочитавши слављениково писмо, којим захваљује Матици за снремљене му почасти, а за које се, вели Змај у писму, не би могао одужити Матици, све и кад би му било суђено, да још педесет година држи перо у руци. 0 Змају и његову песиичкоме раду говорио је Др. Лаза КостиК, по духу најближн друг слављеников а и по година мало те не и врсиик његов. Говорник само у кратко говори о Змајеву животу, иа је одмах ирешао на Змајаву појезију, о којој он, као песник, најпре и може говорити. Говор је био инпровизоваи и леи, алп врло, врло кратак, толики кратак како у Матици у оваквим нриликама до сада није био ни један говор, па ма био и у сномен каквоме ван Матнце сасвим ненознатоме човеку. Што је ЛазаКостић овако ноступно? — Не знамо. ГБему за то врло замерају. Н ми не одобравамо овакав поступак његов, — не зато, гато је поступио мимо ред, већ освештан у Матици Српској, већ тога ради, гато Змај н његова иојезија заслужују, да се о њима много, много више, и са више тонлиие, говори, но што је урадио Др. Костић у овој прилици.

Зашто славимо св. Саву ! — Познаги иедагошки и школски радник наш Мита Негаковић у нарочитоме снису, којп ће носити натпис Зашто славимо св. Саву? израдио је опширну расправу о светосавским прославама по српским школама. Овај је сиис поднео Матици Српској за награду, и Матица је у начелу примила овај рад, те ће тако већ у идућој години бити штампан.

Две стручпе оцене. — У седници Књижевнога Одбора Матице Сриске, од 18. новембра ове године, примљене су за Летоппс Матичин, стручне оцене: Ђорђа Магарашевића о Граматцчким и иолемичким сиисима Вука СтеФ. Караџића (о овим снисима Просветни Гласник донео јејога нре двегодине повећи нриказ: — свеско за новембар и децембр за 1897. годину), и Александра Белића о СггатаНсГ г зНШНсг ћтаГзкода Ш згрзкода је&Гка Др. Томе Маретића.

Слике Иаје Јовановића. — У Уметничкоме Дому у Бечу били су изложени најновији радови нагаега прослављенога уметника Иаје Јовановића, који је својим сликарским радовима стекао и у страноме свету већ себи гласа као велики и уметник. Ову изложбу иоходио је иедавно цар и краљ Фрања Јосиф I, и како јављају немачки листови, особиту је иажњу поклањао сликама Пајиним, разгледајући сваку иажљиво, а на, рочито слику, која иредставља Херцеговачку арсљу, — коју је цар скинуо са зида и дивио се њево.ј уметничкој израдн.