Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНП ГЛАСННК

47

Красојевића урачуна ожшгео, ко.шко г. Ђорђевпћ поменутој масн дугује, с тим да више ни једиа страна нема никаквог нотраживава. У. Пронитан је ре®ерат г. Јанка Лукића, ванредног проФесора датин«ког језпка на Велнкој Шкоди, о Датпнској Читанци аа средње школе од г. Душана Јовановпћа, нроФесора Гпмназије Кнеза Млхаида, који је МО.ШО да се ово његово дедо употреби за читанку прп предавању латинског језика у нашим средњим школама, РеФерат г. Лукића гласи: Главмом Просветном Савету Прегледао сам Латпнску Чптанку за др}"гу годину латппскога језпка од г. Душана Јовановпћа, професора, н част мц је ноднетн Савету оцену о њој. За успешну лектпру сваког језнка па.н латпнскога потребно је по.гздано знаље облика, главнпх спнтактпчннх правнла п познавање речи. Поуздано познавање облика свакога језика па п латпнскога је главни задатак елементарне наставе и прва ногодба за лектиру. Без иоузданости у облицпма настава је у сваком језику плузорна, без облпка се лектира не може ни зампслитп. Ако се облпцп не знају, како треба, увек ће се при чптању заппњати п застајати п време губпти тако, да се у читању неће моћп далеко отпћи. Граматичко се градпво у облицима мора огранпчити само на оно, што је најиотребније за лектиру, треба дакле учити само оне облпке, који се налазе у канону школских класпка, али тада треба избегавати реткости п не мучити апма ученпке, који ће нх наћи п у речннку, кад на њих нанђу. До поузданог знања облика долази се само мношм вежбањнма и понављањем елемената, јер та хатшдег' е1уц де1, а да се то постпгне, наставник се нарочито у почетку, мора кретати онрезно и лагано п ако пгде, то у латпнској елементарној настави вредн највише иравило: Ј^педбе рдадемд, иаш за( сеГегИег (М, ^итдигд, ј'Н $аШ Ђепе. (Иди лагано, јер доста брзо бива, што год бива доста добро). На чем дакле да се проуче поуздано облпци, па да се доцније при читању класика никад нема посла са облпцнма н да се због њпх никако не застаје и не губи у лектири време? Учењу облика на реченицама замера се с тога, што су реченпце без везе, што су впше пута без смисла п садржпне и због тога досадне. Да се то отклонп, тражи се да се и у елементарној настави од ночетка употребљава само непрекндно штиво. Па је ли н непрекпдно штиво баш такво, да му се не може ништа замерити п да лп се на њему могу проучитп п утврдптп облици тако, да доцније класична лектпра не буде оштећена, велим да не буде лектира жртвована сама себи. Еако је у непрекидном штпву ретко којп чланак, у којем не би било скоро свпх синтактичних нравила, а у елементарној настави су главно облици, на које треба да се концентрише сва ученпчка пажња, да се ученици у њих тако рећи удубе, то ће онда ученици поред учења облпка имати да се боре п са многим синтактнчннм правилима, дакле мораће у исто време савлађивати две тешкоће, ако хоће да преведу п разумеју чланак, што чптају. Шта више, деспће се да многа спнтактична правнла неће моћи разумети нп онда, кад нм се објасне, а то с тога, што почетници такве тешкоће не могу да схвате због своје умне сфере, дакле неће моћи нп чланке нре-